"Srbija očekuje rast BDP-a iduće godine od 6 odsto"

"Srpska ekonomija je 2018. i 2019. godine u proseku rasla za po 4,3 procenta. Uprkos pandemiji korona virusa, snažan ekonomski rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine", istakla je Tabakovićeva u intervjuu za Tas.

Napominje da je zbog uvođenja neophodnih zdravstvenih mera, karakterističnih za sve zemlje, privredna aktivnost očekivano usporila u drugom kvartalu, ali da je taj pad bio jedan od najnižih u Evropi.

"Očekujemo da će, uprkos globalnoj krizi, BDP Srbije biti ove godine realno niži za samo 1,5 posto i da ćemo sledeće godine imati rast od oko 6,0 procenata", rekla je guvernerka NBS.

Dodaje da "ako Srbija postigne takav rezultat, a trenutno su podaci bolji od očekivanih - postoji velika verovatnocća da će to biti najbolji rezultat među svim evropskim zemljama“.

Prema njenim rečima, paket mera Vlade Srbije i NBS vredan više od 12 posto BDP-a dao je ključan doprinos brzom oporavku srpske ekonomije, uprkos globalnoj krizi koja je u toku.

"Zahvaljujući takvom paketu, pandemija za nije imala gotovo nikakve efekte na tržište rada, promet u trgovini na malo je na višem nivou nego pre pandemije, a industrijska proizvodnja je nadoknadila više od tri četvrtine gubitaka zabeleženih u martu i aprilu", rekla je Tabaković.

Podsetila je da je prvi deo paketa mera, u iznosu od 608,3 milijarde dinara, odnosno oko 5,1 milijardi evra, usvojen 10. aprila 2020. godine.

U okviru tog paketa, garantna šema, koju su zajednički pripremile i sprovele NBS i Vlada Srbije, iznosi oko 2,0 milijarde evra, na šta treba dodati i kredite iz Fonda za razvoj od oko 200 miliona evra. Drugi deo paketa, usvojen 30. jula 2020, procenjuje se na oko 700 miliona evra.

"Na taj način ukupna vrednost oba paketa iznosi 5,8 milijardi evra ili oko 12 posto BDP-a. Treba napomenuti da ova cifra ne uključuje efekte moratorijuma na otplatu zajmova, koji je jedna od najznačajnijih mera, tako da je stvarna veličina oba paketa mnogo veća. Pored toga, neke druge mere Narodne banke Srbije, kao što su smanjenje referentne kamate i obezbeđenje dinarske i devizne likvidnosti, nije moguće kvantifikovati na ovaj način“, rekla je Tabakovićeva u intervjuu za Tas.