Šest meseci pandemije: Ko je profitirao od korone?

Beograd -- Epidemiološka situacija izazvana virusom korona donela je nemerljive štete privredi na globalnom nivou.

Izvor: Novosti
Podeli
Foto: Depositphotos, SimpleFoto
Foto: Depositphotos, SimpleFoto

Uprkos državnoj pomoći privrednicima, ni naša zemlja nije ostala imuna na razvoj događaja koji je planetu promenio preko noći.

Kako za Novosti kažu iz Privredne komore Srbije, ekonomske prilike kod nas umnogome će zavisiti od razvoja i oporavka evrozone, koji je glavni spoljnotrgovinski partner naše zemlje. Najveći "gubitnik" u doba kovida 19 je oblast turizma, dok su od korone "profitirali" farmaceutska industrija i IT sektor.

Sa prvim zamahom virusa korona građani su bukvalno pohrlili u apoteke i trgovinske objekte, ne bi li iz straha i neznanja napravili zalihe. Prodavnice su u jednoj dnevnoj smeni ostvarivale promet ravan onom koji se u redovnim okolnostima merio u danima. Kao glavno sredstvo da suzbiju nervozu pušači su posezali za cigaretama, pa je duvanska industrija zabeležila u tom periodu značajan rast.

"Prema statističkim podacima, u toku ove godine porast proizvodnje i prometa zabeležile su duvanska industrija, proizvodnja hemikalija, farmaceutskih preparata i medicinske opreme, i delovi prehrambene industrije", kažu u Privrednoj komori Srbije.

Sa druge strane, dodaju, pad proizvodnje i prometa je zabeležen u automobilskoj industriji, proizvodnji tekstila, odeće i obuće, pišu Novosti.

"Naravno, ne treba zaboraviti ugostiteljske usluge. Zabeležen je pad u hotelijerskoj, ugostiteljskoj delatnosti i putničkom saobraćaju. Nasuprot njima, rast je zabeležen u oblasti usluga informacionih tehnologija."

Prema navodima stručnjaka, bez obzira na to što trenutno postoje privredne delatnosti za čijim proizvodima i uslugama postoji povećana tražnja, ukoliko bi kriza potrajala, u, eventualno, drugom talasu ekonomsku štetu bi svi osetili.

Turizam

Iako je u prvi mah turizam spao na niske grane zbog zatvaranja granica, sa poboljšanjem epidemiološke situacije ljudi su se osmelili da putuju.

U prvom naletu pad je zabeležen u hotelijerskoj i ugostiteljskoj delatnosti. Budući da nisu mogli da idu u inostranstvo, građani Srbije okrenuli su se domaćem turizmu, pa su planinski i banjski centri ovog leta "procvetali". S druge strane, beogradski hoteli zvrje prazni, jer stranih turista nema, a i kongresni turizam je ove godine izostao.

"Čak i u sektoru hotelijerstva, došlo je do pokrića dela gubitaka kroz porast domaće tražnje, posebno u planinskim i banjskim centrima. Ipak, najteža situacija je u hotelima lociranim u velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Otuda i dodatna direktna pomoć od strane države. Zbog zatvaranja granica, turističke agencije i prevoznici u putničkom saobraćaju još ne mogu da se oporave", kažu u PKS.

Prevoznici

Grana usko povezana sa turizmom, drumski i avionski saobraćaj, odnosno prevoznici pretrpela je velike gubitke. U prvi mah, avionski saobraćaj je bio je u potpunosti obustavljen, a nije se putovalo ni na međugradskim relacijama. Čak i otkad su ponovo uspostavljene linije, osetan je manji broj putnika, zbog čega mnogi domaći autobuski prevoznici nisu vratili redovan broj polazaka, već i dalje rade po redukovanom principu.

Primera radi, međugradski prevoznici tek odnedavno počeli su da vraćaju uobičajen red vožnje. Ipak, primetno je da svakome od prevoznika fali po neki polazak koji se pre pojave korona virusa realizovao.

Kurirske službe

U vreme vanrednog stanja i policijskog časa, dostavna vozila sa hranom razmilela su se skoro u svim gradovima naše zemlje. Budući da je druženje bilo zabranjeno, rođendanski pokloni i drugi darovi mahom su se slali putem brze pošte i kurirskih službi. Dostavljači su mesečno zarađivali i više od 1.000 evra, a građani su ipak morali da se strpe i po nekoliko dana, jer su imali pune ruke pošiljaka. Rast obima posla bio je od 20 do 30 odsto na nedeljnom nivou.

Proslave

Prazni stolovi i tihe sale za proslave, slika su koja je obeležila ovu sezonu venčanja. Trenutna situacija je navela i organizatore proslava, u koje spadaju fotografi, dekorateri, poslastičari, muzičari, frizeri i šminkeri, da organizuju protest i na taj način zatraže pomoć od države. Svi koji su se odlučili da stanu na ludi kamen bili su primorani da to obeleže u uskom krugu ljudi, često bez muzike i u atmosferi na distanci. Mesecima unapred zakupljen prostor i termini, padali su u vodu.

"Našu 'ivent' industriju kao posebnu branšu ne prepoznaju ni država ni javnost, već nas svrstavaju pod kategoriju ugostiteljskih objekata. Svi oni nekako rade, mi stojimo! Zbog zabrane proslava, naša industrija ne radi ništa. Ugrožen je opstanak 1.000 firmi koje zapošljavaju 20.000 ljudi, a sa honorarima je to 30.000 osoba", rekla je nedavno Marijana Vukadin, predstavnik "Ivent industrije".

Tržni centri

Kupoholičari su takođe morali da se primire u pandemiji. Za razliku od onih butika koji posluju van tržnih centara, objekti pod krovovima šoping-molova u istom trenutku morali su da stave "ključ u bravu".

U mesecima kada su mnogi išli samo u nužne nabavke, odeća i obuća nije im bila na spisku za kupovinu. Tako su prodavci garderobe bili u znatnom manjku. Čak i kada su otvorili svoja vrata, mušterije su bojažljivo zalazile među rafove sa "krpicama". Nemogućnost da isprobaju stvari pre kupovine mnogo puta ih je odvraćala od toga da izvade novčanik. Oni modni brendovi koji su imali mogućnost onlajn trgovine u koroni su dobili više korisnika i kupaca.

Redovi za vitamine i maske

Vitamini, suplementi za ojačavanje imuniteta, maske, rukavice i dezinfekciona sredstva bili su u vrhu šoping-liste. Tako su se ispred apoteka stvarali ogromni redovi, a u samom početku epidemije, nestašica ovih proizvoda ljutila je mnoge. Vlasnici farmaceutskih radnji iskoristili su priliku da dodatno zarade, pa su cenu maske dizale čak do 200 dinara u jeku virusa. Sada je situacija potpuno drugačija, te zaštitne maske mogu da se nađu i za samo 10 dinara.

strana 1 od 169 idi na stranu