I dalje bez dogovora o minimalcu: Poslodavci za kompromis, sindikati traže 37.000

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

"Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade", kaže Vuković.

Dodaje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara.

"Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodacima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu", kaže Vuković.

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

Čedanka Andrić iz UGS "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

"Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu SES-a sutra", rekla je Andrićeva.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Dodaje da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

"Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova", rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.