Na let bez pratnje i barem tri sata ranije: "Kriza pokazala važnost nacionalnih prevoznika"

Beograd -- Mnogi avioni širom sveta još dugo će biti prizemljeni zbog koronavirusa. Ni u Srbiji nije bilo bolje. Putnika jedva da ima, a o oporavku se još ne misli.

Izvor: D.B./ B92.net
Podeli
Foto: D. Balšić, B92.net
Foto: D. Balšić, B92.net

Avio-stručnjaci za B92.net kažu - sada je trenutak da države pomognu svojim nacionalnim kompanijma.

Koliko je situacija teška pokazuju i podaci Aerodroma Beograd, na kom je broj putnika između aprila i juna smanjen za čak 94,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Samo u junu bilo je 88,5 odsto manje putnika u odnosu na isti mesec lane.

Neizvesnost traje, avioni se vraćaju u Beograd

Kako navode sa Aerodroma Nikola Tesla za B92.net, oni su u potpunosti spremni za prihvat svih putnika i kompanija. Podsetimo, 18. maja je počela postepena obnova redovnog putničkog avio-saobraćaja, a u toku juna su sa beogradskog aerodroma održavani letovi ka 53 destinacije od ukupno više od 100, koliko je uobičajeno u ovom periodu. Do sredine jula, obnovljeni su letovi ka dodatne 23 destinacije, ali se situacija menja svakodnevno.

Podsetimo, 18. maja je počela postepena obnova redovnog putničkog avio-saobraćaja sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla, a uvedene su i nove mere kako bi se sprečilo širenje virusa.

U prvoj polovini godine broj putnika na Aerodromu Nikola Tesla Beograd manji je za 61,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj komercijalnih letova gotovo prepolovljen.

Od zemalja regiona Hrvatska je jedina sve vreme pandemije bila otvorena za avio-saobraćaj, dok su ostali aerodromi u regionu bili zatvoreni dva meseca i duže.

Foto: Depositphotos, saiko3p
Foto: Depositphotos, saiko3p

Na let bez pratnje i barem tri sata ranije

Mere zaštite koje su preuzete na Aerodromu Nikola Tesla, kažu za B92.net, uključuju i organizaciju tokova putnika, oznake i informacije u zgradi terminala, kao i pojačane mere higijene i dezinfekcije prostora.

Za putnike i zaposlene obavezno je nošenje maske prilikom boravka u zgradi terminala, održavanje međusobnog preporučenog rastojanja od najmanje 1,5 metar, kao i redovno održavanje higijene ruku.

Svim putnicima se preporučuje da na aerodrom dođu najmanje tri sata pre poletanja i da sami, bez pratilaca, uđu u zgradu terminala. Izuzetak su, navode, lica u pratnji putnika sa smanjenom pokretljivošću i deca.

U izjavi za B92.net kompanija Etihad ervejz navodi da je njihovo poslovanje u Srbiji obnovljeno 18. jula i dodaju da je pandemija na poslovanje u našoj zemlji ostavila iste tragove kao i u zemljama EU u kojima ova kompanija posluje.

Kažu da je otkazivanje letova za Beograd uticalo i na ugovor o zajedničkim letovima (kod-šer ugovor), koje imaju sa srpskim nacionalnim avio-prevoznikom.

"Nastavljanjem letova i otvaranjem aerodroma u Beogradu nadamo se da ćemo privući i tranzitne putnike."

Podsećaju da je u toku jula i avgusta aktivna posebna ponuda za naše tržište, a odnosi se na promotivne cene za 21 destinaciju u Australiji, Indiji, Tajlandu i drugim zemljama u kojima posluju, a za putovanja do 31. decembra 2020.

Kako je u regionu?

Foto: Depositphotos, _olgysha_
Foto: Depositphotos, _olgysha_

Što se tiče aerodroma u Nišu i Kraljevu, Alen Šćuric kaže da je aerodrom Morava "isforsirana priča", a pogotovo u toku pandemije.

Kaže da, i pre krize, na aerodromu u Kraljevu nije bilo velikog broja letova, osim onih Er Srbije, koji se "plaćaju iz PSO, a koji je vrlo visok za evropske realnosti".

"Rajaner leti tek nekoliko puta nedeljno, bitno manje nego iz drugih aerodroma, a neke linije će obnoviti tek početkom zimskog reda letenja", navodi Šćuric za Niš.

Alen Šćuric, vazduhoplovni analitičar, za B92.net navodi da je potrebno dve do tri godine da se situacija u regionu popravi, uz uslov, kako kaže, da se vrlo realan treći krug pandemije ne rasplamsa.

Kako navodi, najviše je izgubila Slovenija, koja je još prošlog septembra ostala bez Adrija ervejza i čije su brojke potonule još prošle jeseni.

"Upravo se u krizi videlo koliko je bitno imati nacionalnu avio-kompaniju. Dok su Zagreb i Beograd imali preko 100 letova nedeljno, Ljubljana ih je imala manje od 10. I danas je u Ljubljani broj letova i kompanija vrlo skroman, daleko ispod proseka Evrope."

Navodi da je Srbija, u ovom trenutku, u teškoj situaciji jer postoje niz ograničenja za putovanja, koje druge dve zemlje nemaju, a posebno prema Austriji, Italiji i Švajarskoj. Zbog pandemije, Er Srbija trenutno ne leti ni za Crnu Goru.

"Postoji i zabrana putovanja za Crnu Goru, koja je jedno od najvećih tržišta Er Srbije. Uz to, Srbija nema razvijeni turizam koji ima Hrvatska. Brojke turista nisu kao prošle godine, daleko od toga, ali, ipak u Hrvatskoj u ovom momentu boravi pola miliona turista", dodaje.

Zato, kaže, nije čudan ogroman broj linija i prevoznika koji su se vratili na hrvatske, a posebno jadranske aerodrome.

U tom kontekstu treba podsetiti da je Hrvatska bila otvorena za avio-saobraćaj za vreme pandemije i da je imala u proseku četiri dnevna leta u toku krize, dok su svi ostali aerodromi u regioni bili zatvoreni dva meseca, neki i duže, bez redovnih letova.

Na pitanje da li je sada trenutak da države regiona daju novac da spasu svoje kompanije, on odgovara pozitivno i dodaje da je, ipak, sve stvar matematike.

"Politika mora da proceni kolika su ulaganja potrebna i koje direktne ili indirektne benefite će im to doneti. Realna pomoć za Kroacija erlajns bi bila oko 90 miliona evra, za Er Srbiju oko 110 miliona evra."

"Avio-kompanije zarađuju novac samo kad su avioni u vazduhu"

Foto: Depositphotos, 3dmentat
Foto: Depositphotos, 3dmentat

Iz kompanije Etihad ervejz saglasni su da je avio-sektor veoma osetio ovu pandemiju.

Kako navode, prilagodljivost će biti ključna kada se tržišta ponovo otvore.

"Ne znamo kako, kada i gde će se tržište oporaviti, ali spremni smo za situaciju. Imamo veoma duboke veze sa zajednicom u ovom regionu", navode iz Etihada za B92.net.

Pripremaju se za period koji dolazi i navode da su zdravlje i sigurnost gostiju i zaposlenih prioritet, kao i do sada.

Oni su, kao i većina avio-kompanija uveli nove mere vezane za higijenu, pa se avioni po dolasku na destinaciju detaljno čiste i dezinfikuju.

Strože su mere i na šalterima za prijavu putnika, mere koje se odnose na socijalno distanciranje, kao i merenja temperature putnicima.

"Ne postoji jedan globalni odgovor, svako tržište i zemlja reaguju na različite načine, od potpune zabrane putovanja, nikakvih zabrana do ostalih varijacija.".

"Avio-kompanije zarađuju novac samo kad su avioni u vazduhu, a s obzirom da je svetska flota uglavnom prizemljena, kompanije širom sveta ne zarađuju onoliko novca koliko im je potrebno", navode iz Etihada.

Etihad veruje da će saobraćaj početi da se vraća krajem 2020. i da će se dalje razvijati u prvom kvartalu 2021. do 2022. i 2023. godine.

"Mi nemamo kristalnu kuglu, ali vidimo indikacije, male ali pozitivne da postoji povećana potražnja za putovanjima kako u poslovnom tako i u putničkom sektoru širom sveta."

"Pre godinu dana kompanije su zlatom plaćale pilote"

Prema prognozama Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA), putovanja na kratkim relacijama se neće oporaviti do 2023. godine, a putovanja na duge relacije do 2024. godine, što predstavlja kašnjenje od godinu dana u odnosu na predviđanja od pre nekoliko meseci.

Alen Šćuric navodi da avio-kompanije otpuštaju hiljade, a neke i na desetine hiljada radnika.

"Većina otpušta 20 odsto radne snage, a dobar deo njih i do 50 dosto. Kompanije će ove godine leteti sa tek 40 odsto kapaciteta, zima će biti vrlo slaba, a tek idućeg leta će leteti sa 75 odsto kapaciteta, i stoga otpuštaju radnike kako bi smanjili troškove", navodi Šćuric.

Navodi da je to posebno problematično za pilote koji moraju da imaju određen broj sati letova i simulacija u toku godine, koje će sada morati sami da plaćaju kako ne bi ostali bez licence.

Kako kaže, kada ponovo počnu da lete u punom kapacitetu, kompanije će zapošljavati nove, mlade pilote, jer su oni daleko manji trošak za kompanije i fleksibilniji su.

"Pre godinu dana kompanije su zlatom plaćale pilote, a sada piloti žele da rade za bilo koju platu bilo gde u svetu."

Ipak, navodi da je situacija sa koronavirusom prilika koju bi kompanije trebalo maksimalno da iskoriste da preuzmu što veći deo tržišta od drugih kompanija koje sada imaju druge prioritete.

Kaže da su i cene lizinga od 10 do 40 odsto niže od prošlogodišnjih i da je zato pravi trenutak da kompanije zamene stare avione u flotama mlađim letelicama.

strana 1 od 170 idi na stranu