Izgradnja gasovoda Niš-Sofija 2021. godine: Lak pristup gasu za stanovnike tri grada

Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 85 miliona evra od čega je donacija Evropske unije 49,6 miliona.

"Nova veza za snabdevanje prirodnim gasom će otvoriti razvojne mogućnosti, nova tržišta i opcije za čistiju životnu sredinu. Izgradnjom će se postići lak pristup gasu za građane i privredu Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada – tri grada koja do sada nisu imala pristup gasu", piše na sajtu Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Osnovni cilj izgradnje gasovoda koji će povezati postojeće transportne sisteme Srbije i Bugarske je povećanje sigurnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom.

"Srbija je među retkim zemaljama koje imaju samo jednu ulaznu tačku snabdevanja, na granici sa Mađarskom. I nakon izgradnje gasovoda Balkanski tok uloga ovog gasovoda se neće smanjiti: on će omogućiti snabdevanje potrošača u Srbiji gasom iz drugih izvora, postojećih ili izgrađenih u bliskoj budućnosti", piše na sajtu.

Projektovani kapacitet od 1,8 milijardi m3 gasa godišnje moći će da zadovolji 80% trenutnih potreba Srbija za gasom. Izgradnjom dodatne kompresorske stanice na teritoriji Srbije u budućnosti mogao bi se omogućiti i reverzibilni tok gasa iz Srbije u Bugarsku. Sve ovo stvorilo bi tehničke preduslove za stvaranje finansijski likvidnog tržišta prirodnim gasom u regionu.

"Danas kada je zaštita prirode, smanjenje uticaja klimatskih promena i energetska efikasnost u fokusu energetske politike svih zemalja kao i Evropske unije, postavlja se pitanje svrsishodnosti ulaganja u nove gasne instalacije. Pitanje je opravdano, ali na primeru Srbije i jednostavno za objašnjenje. Srbija je zemalja sa procentualno najvećim učešćem niskokaloričnog uglja – lignita u proizvodnji električne energije i to oko 65%", navodi se.

Neminovno smanjenje učešća uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji i sve veće investicije u obnovljive izvore energije, koji su po svojoj prirodi slabije predvidivi u smislu planiranja proizvodnje otvaraju pitanje balansiranja proizvodnje električne energije u Srbiji.

"Upravo tu prirodni gas eventualno može da posluži kao tranziciono fosilno gorivo koje mnogo manje zagađuje sredinu, a omogućava veliku fleksibilnost u proizvodnji električne energije. Veći broj gradova u Srbiji sa razvijenim sistemima daljinskog grejanja bio bi idealan za izgradnju većeg broja manjih kombinovanih sistema za proizvodnju električne i toplotne energije sa visokom efikasnošću", piše na sajtu Delegacije EU.

Srbija, kako se navodi, poseduje neke prednosti koje joj daju jedinstvenu šansu za brz razvoj energetskog sektora.

"Ona se geografski nalazi u centru Balkana i jedina je evropska država koja se graniči sa osam zemalja. Samim tim predstavlja prirodnu raskrsnicu puteva pa i energetskih koridora. Dok su koridori za prenos električne energije već dobro razvijeni, gasni sektor je u zaostatku. Takvu razvojnu šansu bi trebalo iskoristi".