Krizom najviše pogođena mala preduzeća, finansijski uticaj krize drastičan

Unija poslodavaca Srbije (UPS) sprovela je anketu među 400 privrednika, uz tehničku podršku Međunarodne organizacije rada (MOR) i u partnerstvu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije rekao je i da je finansijski uticaj krize, očekivano bio drastičan.

"Taj negativan uticaj je 53 odsto preduzeća ocenilo kao izrazito jak", rekao je Medić.

On je na onlajn konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati ankete rekao da anketa pokazuje da je 41 odsto preduzeća uspelo uspešno da organizuje proizvodnju na zadovoljajućem nivou.

"Međutim i taj zadovoljavajući nivo je jako teško definisati, budući da su mnoga preduzeća kombinivala, da su deo administracije slali kući", naveo je on.

Ocenio je da je kriza izazvana virusom korona specifična po tome što nije samo uvela neizvesnost, već ima elementa toga da je preduzećima onemogućila fizički da posluju.

"Rezultati ankete pokazuju da su mala preduzeća u proseku pretrpela veću štetu nego velika. Za to postoji nekoliko razloga. Mala preduzeća se nalaze u najpogođenijim sektorima. Budući da su u ugostiteljsvu uglavnom mala preduzeća, koja zapošljavaju manje od 10 zaposlenih. Tražnja sa kojom se mala preduzeća suočavaju, pre svega se radi o tražnji koju generiše stanovništvo", rekao je Medić.

Kazao je i da su najaviše stradali sektori koji su bili pod administrativnim zabranama, kao što su hotelijerstvo, turizam, lične usluge, tretmani.

"Tekstilna inudstrija je pretrpel prilično jak udarac, a jedan od razloga je taj inicijalni pad tražnje kako u svetu tako i u Srbiji. Druga strana priče je da je u tekstilnim preduzećima prilično teško organizovati socijalno distanicranje, buduću da i u uobičajenim okolnostima rade dve do tri smene", rekao je on.

Promet nekretnina, kako je rekao, takođe je opao.

"Jedan od sektora koji je trpeo posledice je transport i transportna oprema. Tu postoji jedan zanimljiv fenomen, prosečna starost ljudi zaposlenih u transportu i transportnoj opremi. Jedan deo tih ljudi je bio stariji od 65 godina i nisi bili u mogućnosti da rade", rekao je on.

Naveo je da prema anketi, sektor građevinarstva za vreme krize funkcionisao gotovo neometeno. Međutim, kako navodi, njih brine "situacija na duži rok".

On je takođe ocenio, da se veoma razlikuje budućnost hotela i ostalih ugostiteljskih objekata.

"Kafići i restorani su se skoro vratili na svoje normalno, redovno poslovanje. Međutim hotelijerstvo je i dalje u problemu. Pitanje je i kad prođe pandemija, jer hoteli veliki deo prihoda zasnivaju na konferencijama. Kriza je pokazala da se one mogu organizovati i onlajn uz drastično niže troškove", rekao je on.

Medić je posebno izdvojio automobilsku industriju, koja je u Srbiji "prilično značajna i za koju se predviđa da će se suočavati sa ozbiljnim problemima".

"Naime lanac vrednosti automobilske inudstrije je ako ne i najveći u celoj svetskoj ekonomiji. Došlo je do toga da pojedine fabrike koje isporučuju delove iz Kine budu po nekoliko meseci u lokdaunu, a u isto vreme na svetskim tržištima je opadala tražnja što dovodi do efekta smanjenje likvidnosti na ceo sektor", rekao je on.

Direktor Jute Aleksandar Seničić rekao je da u najvećem delu turističke inudstrije postoji nezadovoljstvo kako je država shvatila turizam.

Rekao je i da hotelijerstvo zadnjih meseci beleži 0 dinara prometa. "Više od 1/3 hotela u ovom trenutku nije otvoreno. Tu su i izuteno visoki fiksni troškovi po pitanju davanjima prema državi", rekao je i dodao i da su i rent-a-car kompanije pretrpele veliku štetu, a da i dalje ne postoji povećana tražnja.

Govoreći o turističkim agencijama, naveo je da turistička tražnja gotovo da ne postoji, da putnika nema, te da agenicje nemaju nikakvu likvidnost.

U izveštaju se navodi i da je oko 9% preduzeća je otpustilo zaposlene zbog krize prouzrokovane virusom COVID-19.

Blizu dve trećine tih preduzeća je otpustilo do 10% svoje radne snage, verovatno zbog kriterijuma za državne subvncije. Pored toga, oko 8% preduzeća planira da otpusti zaposlene tokom sledećeg kvartala. Najveći broj otpuštanja (planiranih ili realizovanih) kako je pokazao upitnik je , u ugostiteljstvu, tranpsortu i IT sektoru i telekomunikacijama.

Velika većina preduzeća nije otpustila zaposlene. Otprilike 9 od 10 anketiranih preduzeća tvrdi da nije otpustilo nijednog zaposlenog zbog krize.

Anketiranje je organizovano od 7. do 30. aprila 2020. godine i obuhvatilo je 462 preduzeća, od čega je njih 400 u potpunosti popunilo anketu.