"Od 2021. opcija snabdevanja gasom iz Bugarske"

On je naveo i da je jedan od naših prioriteta jačanje gasnog sektora, te da je Srbija u poslednje tri, četiti godine za 35 odsto povećala korišćenje gasa.

Antić je na konferenciji "Zelena ekonomija regiona", koju je organizovala Adria Media Group, rekao da je Srbija do sada imala jedan pravac snabdevanja gasom, a da je jedan od ključnih prioriteta u proteklom periodu bila diversifikacija i ruta i izvora snabdevanja.

Ministar kaže da je Srbija u toku prethodne godine završila linijski deo novog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom koji, kako navodi, predstavlja neki nastavak Turskog toka, mada je to, dodaje, deo srpskog gasnog transportnog sistema.

"Očekujemo da po završetku određenih deonica u Bugarskoj već od 2021. godini imamo opciju snabdevanja gasom iz tog pravca. Bugari razvijaju taj njihov koncept Balkan haba, žele da integrišu različite izvore snabdevanja gasom iz ruskih izvora ili iz kaspijskog basena, enerdži terminala u regionu. Mi tu imamo određene zajedničke planove i prioritete", rekao je Antić.

Naveo je da je jedan od prioriteta i interkonekcija Bugarska - Srbija, odnosno gasovod Niš-Dimitrovgrad-Sofija koji Srbiju treba da dovede u vezu sa južnim gasnim koridorom, kao novim pravcem snabdevanja.

Ministar je napomenuo da je interkonekcija sa Rumunijom, s obzirom da Rumuni imaju dobre rezultate istraživanja u Crnom moru, potencijalno novi izvor, a da to sve Srbiju dovodi u poziciju da planira nove gasne elektrane i nove projekte.

"Mi nismo slepo zaljubljeni u ugalj. Objektivno, ugalj je naša sadašnjost i realnost i zato ulažemo ogromna sredstva da njegova eksploatacija bude ekološki odgovornija, ali planiramo i popravljanje našeg energetskog miksa", kaže Antić.

Naglasio je da su puštanje 550 megavata iz obnovljivih izvor energije i razvijanje gasnih projekata u narednih nekoliko godina jasne poruke da Srbija snažno radi na popravljanju enegretskog miksa.

Poručio je da energetske politike ne mogu biti nacionalne jer ta oblast nije za "ostrvske politike" i energetika ne poznaje granice, ali je i napomenuo da u EU i dalje ne postoji zajednička energetska politika.

Naglasio je da će energetska tranzicija biti težak proces za Srbiju i da je država spremna na regionalnu saradnju.

Očekuje da će Energetska zajednica u okviru svojih politika uzeti u obzir različite situacije uz zemljama regiona i da će učiniti makismum napora da ti pregovori koji se budu vodili sa EU budu pre svega fer i pošteni i da budu zaista adekvatni snazi regiona, kao i da je potrebno vreme za energetsku tranziciju.

"Moramo da uzmemo u obzir da čitav ovaj region nije kapitalno uticao ni na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, niti na klimatske promene, da su pre svega taj negativan uticaj imale najrazvijenije zemlje koje čak ni dan danas u EU nemaju jedinstvenu politiku kad je dekarbonizacija u pitanju i gašenje termosektora", navodi Antić.

Kaže da su zemlje koje su najviše uticale na zgađenje i koje su najviše uticale na kllimatske promene i emisije gasova sa efektom staklne bašte imale dug proces prilagođavanja za koji je, navodi, potrebno i vreme i novac.

"To će biti ozbiljni i teški pregovori", rekao je Antić i naveo da Srbije ima dobru pregovaračku poziciju.