"Srbija dočekala krizu u mnogo boljoj fiskalnoj poziciji nego 2014" VIDEO

Razvijene zemlje, poput SAD ili Velike Britanije, Francuske ili Nemačke već sdu u prvom kvartalu ove godine imale pad koji se kreće od 4 do 9 odsto. Srbija, u isto vreme, ima rast od 5 odsto.

Da li Srbija može da na kraju godine zabeleži pozitivan privredni rast? Da li na to presudno utiču direktne strane investicije ili i ekonomske mere Vlade i možemo li izbeći scenario koji predviđaju neki ekonomisti, da ćemo mi platiti svetsku krizu umesto razvijenih zemalja?

Odogovore na ova pitanja davao je za TV Prva predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

"Prvi kvartal nije baš najrelevantniji podatak za donošenje konačnih zaključaka kakva će biti ekonomska kretanja do kraja godine, ne samo u našoj zemlji, već u čitavom svetu. Hoću da kažem da su Italija, Nemačka i neke druge zemlje mnogo ranije ušle u korona-krizu, stoga je logično da Italija ima drastičan pad u prvom kvartalu, a očekuje se da će do kraja godine imati pad od čitavih pet procenata, Velika Britanija više od šest procenata, SAD takođe šest ili sedam procenata, Nemačka od 3,5 procenata", rekao je Vlahović.

Dodao je da smo mi imali izuzetno dobar januar i februar i da se nastavila putanja rasta sveukupne ekonomske aktivnosti iz poslednjeg kvartala prošle godine, te da je bilo za očekivati da u prvom kvartalu nećemo imati pad.

"Međutim, već aprilski podaci govore nešto drugo. U aprilu je došlo do pada industrijske proizvodnje od nekih 17-18 odsto, pad prerađivačkog sektora je bio veći od 20 odsto. Posebno su pogođene industrija proizvodnje automobila, tekstilnih proizvoda", naveo je Vlahović.

On je naglasio da treba sačekati drugi kvartal, pa tek onda donositi konačne ocene kada je u pitanju projekcija u Srbiji do kraja godine.

"Srbija jeste dočekala krizu u mnogo boljoj fiskalnoj poziciji nego što je, na primer, bila 2014. godine. Smanjen je ukupan javni dug na nivo od 50 procenata, imali smo budžetski suficit i to nam je omogućilo da primenimo jedan paket mera koji košta oko 11 procenata BDP-a. Drugim rečima, to će usloviti povećanje ukupnog javnog duga sa trenutnog nivoa od 50 odsto na nivo od preko 60 procenata, ali tu prostora ima i mi smo i dalje u tim Mastriškim kriterijumima. Sa aspekta strukture privrede, imamo, rekao bih, sreću da ne dominira sektor turizma, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, pa taj udarac koji će naša ekonomija pretrpeti neće mnogo uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost i na konačan iznos BDP-a", rekao je vlahović.

Opširnije u video-prilogu: