"Država oseća pozitivne efekte teških reformi iako trenutno prolazimo kroz krizu"

On je rekao da su ciljevi ekonomskih mera koje je država uvela - očuvanje radnih mesta, kao i pomoć privrednim subjektima da očuvaju svoju likvidnost.

"Mislim da smo našli pravu meru i da smo potrebe privrede koje su do nas dolazile od različitih ljudi ukrsitili sa mogućnostima države"; rekao je i dodao da je država danas ozbiljno stabilna u ekonomskom smislu.

"Srbija je zemlja koja je u teškim trenucima sebi mogla da priušti sebi jedan sveobuhvatan paket mera."

Poreska zahvatanja za mart i april odložena

On je pozvao građane da sede kod kuće i poštuju mere vlade i struke, da veruju u državu i njene insititucije.

"Uz paket mera ćemo zaista upeti da privredu brzo vratimo na poziciju koja je bila 16. marta i nastavimo da je podižemo dalje", rekao je Stevanović.

"U ovom trenutku će poreska zahvatanja i za mart, april i maj biti odložena, a privrednici će iste moći da plate od januara 2021, pa u naredne 24 rate."

"Nećemo da dozvolimo da jedan dinar iz budžeta bude zloupotrebljen", kaže i dodaje da će se to obaviti tako što će se sačekati mesec, mesec i po dana kako bi imali tačan uvid o preduzećima i koliko je svako pravno lice prijavilo zaposlenih radnika.

Isplata pomoći preko posebnog računa u banci

Kaže da će sredinom maja početi prva isplata minimalnih zarada koja je država obećala.

Kako je juče rečeno, drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

"Svako pravno lice će imati obavezu da otvori namenski račun u banci, a novac koji dobije od države u ove svrhe moraće da se koristi isključivo u svrhe za koje je namenjen."

Podsećamo, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

"Naša ideja je da poslodavci nađu način da od svojih sredstava, koliko mogu, isfinansiraju bar deo zarade koja će mu naknadno biti isplaćena od strane države", kaže i dodaje da, ipak, to ne može svaki poslodavac.

Rekao je da male kompanije zavise od velikih i obrnuto, tako da kaže da mu se čini da je nađena mera kako bi se svima izašlo u susret.

Solidarnost u teškim vremenima

"Pre nekoliko dana smo uputili apel na solidarnost svih učesnika u privrednom životu i mislim da smo u velikoj meri naišli na pozitivan odziv i reakciju."

Kaže da se ta solidarnost ogleda u činjenici da na današnji dan imamo manje blokiranih preduzeća nego što smo imali 15. marta.

"Od početka izbijanja krize do danas zaposlenost je pala za svega 0,8 procenata, i to je redovan trend. Poslodavci su bili odgovorni i dodatno su ohrabreni merama koje je država predstavila", kaže i dodaje da smatra da ćemo posle krize imati nastavak pernanentog rasta zapošljavanja koji smo imali prošle godine.

Kaže da država oseća pozitivne efekte pet-šest godina teških reformi, iako trenutno prolazimo kroz krizu.

Zbog toga kaže da možemo da obezbedimo finansije za ovu situaciju, koju niko nije mogao da planira.

"Komotno možemo da kažemo da javni dug neće preći 60 odsto BDP-a."

Ističe da će veliki deo krize biti na teretu poslodavaca, ali da je ideja države da zadrži isti nivo primanja, a u slučaju lekara će, podseća, plata biti povećana.

Pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu

Podseća da će 70 milijardi biti izdovojeno iz budžeta i svakom punoletnom građaninu će biti dato po 100 evra kako bi se stimulisala potrošnja, koja je sada u velikoj meri stala.

Što se tiče hotelijerstva i turizma, kaže da će možda biti donesena parcijalna mera kako bi se najugroženijima u ovim sektorima pomoglo. Ipak, ističe da su to grane koje će se obnoviti kada se situacija vrati u normalu.

"To su grane koje se brzo vraćaju i podižu, jer kad život krene vratiće se i gosti u hotele, i turisti u Srbiju", kaže i da se, i pored toga, razmišlja o tome kako pomoći onima koji su više pogođeni krizom.