Šta Srbi jedu? - Karađorđeva šnicla od nemačkog mesa

Da uvozimo ono što možemo i sami da proizvedemo govori podatak da smo prošle godine kupili 21.900 tona rashlađenog i zamrznutog svinjskog mesa.

Vrednost ovog uvoza bila je 56,6 miliona evra, a smrznute svinjske polutke stigle su nam iz Španije, Nemačke, Holandije i Danske.

Iz inostranstva smo nabavili i juneće meso, i to oko 1.940 tona, u vrednosti od 8,2 miliona evra.

Preme rečima Nenada Budimovića, sekretara Odbora za poljoprivedu, u drugoj polovini 2019. imali smo povećan uvoz prerađevina od svinjskog mesa, ali i veći izvoz junećeg mesa na tržište Kine. Kako kaže sagovornik "Večernjih novosti", on smatra da su trendovi uvoza mesa prošle godine bili manji nego u 2018.

"Prošle godine uvezli smo 11.800 tona živinskog mesa", rekao je Budimović za ovaj list i dodao da je ono stiglo iz Nemačke, Danske Hrvatske i Poljske.

Navodi da u ovu količini spada i mehanički separisano meso, čuveni MOM, koji se koristi za mesne prerađevine. On nije zabranjen, ali se strogo kontroliše zbog nivoa kalcijuma. Kada ima više kalcijuma, zbog kostiju, ono je nekvalitetnije.

Činjenica je i da je proizvodnja u Srbiji skuplja nego na zapadu, ali nismo iskoristili to što su naše životinje hranjene hranom koja nije GMO. Samim tim, to meso je i kvalitetnije.

Nažalost, ovaj podatak govori samo da naša zemlja nije prestala da uvozi mesni otpad MOM, od kojeg se prave viršle, parizeri, paštete i slično.

Kada je reč o izvozu, svinjsko meso iz Srbije i dalje najviše ide u Rusiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Smrznutih svinjskih polutki izvezli smo u 2019. godini 3.450 tona.

Junećeg mesa oko 3.850 tona, prodali smo na tržištu Turske, Italije i Kine.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u našoj zemlji proizvodi manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a po stanovniku se troši manje od 30 kilograma godišnje.