Završen Kopaonik biznis forum: Ove godine više od 200 panelista i 1.350 učesnika

Kopaonik -- Ove godine je forum okupio 1.350 učesnika, od čega više od 200 panelista.

Izvor: B92
Podeli
Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

"Forum je postao platforma za raspravljane o najvažnijim ekonomskim i društvenim pitanjima, a to je nešto što smo uvek želeli", rekao je Aleksandar Vlahović.

On se, u završnom obraćanju, zahvalio svim učesnicima, sponzorima, partnerima, medijima i drugima.

Rekao je da se svake godine prolazi kroz pakao organizacije, ali da svake godine sve bude onako kako su zamislili.

Pozvao je okupljene na podrže rad UNICEF-a i NURDOR-a.

Brnabićeva: "Bili smo na korak od provalije"

Okupljenima se na zatvaranju foruma obratila premijerka Srbije Ana Brnabić i istakla da joj je drago šro je forum posvećen digitalizaciji i što može da razgovara o tome kao predsednica vlade koja je tu temu postavila u sam fokus poslovanja te institucije.

Kako kaže, to je najvažniji alat transformacije našeg društva i ekonomije.

"Nismo slučajno nabasali na digitalizaciju ili išli u nju zato što je moderna, već zato što je bila najlogoičniji sledeći korak", rekla je i dodala da je to bila jedina logična šansa za dalji i brži razvoj zemlje.

Rekla je da je 2014. podelila transformaciju Srbije u dve faze, a predlaže da ova godina bude treća faza u transformaciji.

Prva faza, kaže, počela je 2014. godine, a Srbija se pre toga nalazila u teškoj situaciji, na korak od bankrota. Javni dug je dostigao 70 odsto, a 2012. deficit je dostigao 6,4 procenata BDP-a.

"Bili smo na korak od provalije", rekla je ona i dodala da su ranija državna ulaganja bila jako slaba i da je to jako oštetilo ekonomiju.

"Cilj transformacije je da se javne finasije dovedu u red, uspostavi makroekonomska stabilnost zemlje, smanji nezaposlensot i pokrene privreda i izgradi kredibilitet Srbije", rekla je premijerka Srbije.

Navela je da je između 2007. i 2012. postignuto mnogu u svim ključnim aspektima digitalizacije, a obrazovanje navodi kao najveći izazov ovog procesa.

Kao najvažniji rezultat navodi povezivanje svih škola na internet 2017. godine i navodi da je to trebalo da se desi ranije.

Navodi da je omogućeno 10.000 digitalnih učionica, a ove godine, od septembra, biće ukupno 1.000 škola povezanih na brzi internet i 20.000 digitalnih učionica.

Ističe da je uvedeno programiranje kao obavezan predmet od 5. razreda osnovne škole, i kaže da misli da je Srbija jedna od prve dve Evrope dobija prvu generaciju osnovaca koji izlaze iz škole za osnovnim znanjem programiranja.

"Moramo da nastavimo brže da bi sačuvali prednost", rekla je i dodala da se od septembra uvodi predmet "Digitalni svet" kako bi prvaci razumeli i izazove i opasnosti digitalnog sveta.

"Nadam se da će naši đaci u budućim generacijama imati više samopouzdanja od njhovih vršnjaka širom Evrope."

"Jedna od najvažnijih stvari na koji radimo je kompletna digitalizacija sistema prosvete i moći ćemo kompletno digitalno da pratimo rad đaka i da pomognemo", rekla je ona i dodala da ćemo znati koliko ulažemo u obrazovanje po glavi stanovnika i koliko nam se to isplati.

Govorila je i o reformi u oblasti javne uprave i rekla da je građanima pruženo preko 100 miliona elektronskih usluga.

U oblasti ekonomije i privrede, kaže, uveli smo oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade osnivača startapa i uveli poreski kredit od 30 odsto iznosa ulaganja u startap kompanije.

Pomenula je i uvođenje poreskih olakšica za kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj.

"Opredelili smo više od 100 miliona evra za razvoj inovacione infrastrukture, a do kraja 2020. imaćemo četiri naučno tehnološka parka", rekla je premijerka.

"Rekla je da je naša zemlja prilično dobro pokrivena širokopojasnim internetom, ali postoji oko 30 odsto građana koji imaju slab ili uopšte nemaju internet", rekla je ona i navela da je nemoguće tražiti od ljudi da u takvim mestima ostanu i posluju i kaže da je cilj CAPEX podsticaja da što više ljudi dobije internet.

"Srbija je danas u nekima aspektima potpuno drugačija nego što je bila i uspeli smo da pokrenemo transformaciju društva tako da je ona zasnovana na tehnologiji", rekla je ona i primetila da se rezultati vide.

"IKT sektor je trenutno najveća neto izvozna grana zemlje, a tako je bilo i 2016, ali od tada smo duplirali izvoz našeg IKT sektora", rekla je ona i navela da je to i ranije bio jak sektor, ali da je sada mnogo jači.

"Srbija je prepoznata kao jedan od svetskih lidera u digitalizaciji", rekla je premijerka i kaže da je naša zemlja gost velikih svetskih konferencija posvećenim digitalizaciji.

"Svi ti svetski događaji zovu Srbiju da priča o tome šta bi trebalo uraditi u digitalizaciji", rekla je Brnabićeva.

"Srbija je pozvana da predvodi dve teme na Dubai ekspu 2020. godine, prvoj o kreativnoj industriji sa Italijom, kao i o digitalizaciji", rekla je Brnabićeva.

Napomenula je da je izuzetno važno da ove godine postavimo treću fazu transformacije, koja predstavlja korišćenje novih tehnologija za održiv razvoj.

Kaže da pre svega misli na energetsku transformaciju i zelenu ekonomiju.

"Svi investicioni fondovi i investitori će kao uslov za tri do pet godina imati transformaciju energetike i neće dolaziti u zemlje koje imaju tzv. prljavu mrežu", kaže premijerka i napominje da je neophodno da se na tome radi kako ne bi propali svi napori iz prethodnih godina.

Zaustavljanje odlaska ljudi

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da je interes da država počiva na mladima i da to bude osnova za razvitak našeg društva

"Migracije su društveni fenomem i postoje od početka ljudskog društva. Mi se danas nalazimo u eri najvećih izazova kada su u pitanju migracije, a one su pre svega uslovljene ekonomskim motivima", rekao je Đorđević i dodao da su procene da u svetu postoji 700 miliona migranata.

Rekao je da je pitanje migracija od opšteg interesa za našu zemlju i dodao da je formirano koordinaciono telo koji je imalo zadatak da Vladi Republike Srbije da predlog kako treba da izgleda strategija o tome kako zaustaviti ekonomske migracije.

"Godišnje imamo između 40.000 i 45.000 ljudi manje, tokom 2018. 122.193 lica je promenilo svoje stalno prebivalište. Imamo migracije koje se dešavaju i na globalnom i na unutrašnjem nivou koje utiču na ukupan potencijal naše države i zato je to nešto što je u fokusu ove vlade", rekao je i zapitao se zašto radimo sve što radimo ako nemamo kome to da ostavimo.

Kako je rekao, više muškaraca odlazi u Sloveniju i Mađarsku, a žene u Švajacrsku, Italiju i Norvešku.

Naveo je da je cilj strategije da se zaustavi odlazak ljudi, kao i da se uspostavi bolja komunikacija sa dijasporom.

"Do 2025. glavni zadatak je da plata bude 900 evra, a penzije 440 evra, i to ćemo uraditi ulaganjem u reformu obrazovanja, koja je počela sa dualnim obrazovanjem", rekao je i dodao da ne treba samo dovoditi strane investitore, već da je neophodno da imamo jaka mala i srednja preduzeća koja bi snabdevala investitore.

Istakao je značaj regionalnog povezivanja i inicijativu mali Šengen, koja će, prema prognozama, zemlji dati rast od 0,5 do 0,7 odsto. Kako kaže, moramo da radimo zajednički da imamo veće tržište, sloboan protok ljudi i robe.

Kaže da je za podršku mladima dato 700 miliona, a ministarstvo će uskoro prezentovati mere koje su sprovedene.

Dodao je da će se ulagati u zdravstvo, poljoprivredu, turizam, infrastrukturu, a 150 miliona biće izdvojeno za naše građane koji žive na Kosmetu.

Zdravstvo u fokusu

Na poslednjem panelu KBF-a, o zdravstvu, rečeno je da Budžet RFZO iznosi preko dve miljarde evra. Otvoreno je pitanje odlaska lekara iz zemlje, kao i u drugim granama, kao i o revolucionarnim promenama u medicini na globalnom nivou.

Dragan Lončar, profesor na Ekonomskom fakultetu, početak digitalne transformacije naveo je kao pozitivnu promenu u zdravstvu.

Ana Govedarica, direktorka Roša, rekla da se od prošle godine do danas desila velika promena u sferi inovativnih terapija. Dodale je da je doneta odluka da će Srbija investirati u inovativne lekove.

"Želimo da napravimo digitalni ekosistem u Srbiji koji je premisa postojanja i primenljivosti medicine 4.0", rekla je Govedarica.

"Stižu nam nove potpuno terapijske oblasti, genska terapija, a trenutno se ispituju čak 1.052 studije u svetu", rekla je i dodala da se medicina potpuno transformiše za svega 73 sata, a ovo je briljantan momenat da naša zemlja napravi nove iskorake u ovoj oblasti.

Rekla je da lekarima moramo da pomognemo da podnesu veliku promenu to jest "veliki šamar" koji će oni dobiti zbog ogromne transformacije u medicini.

Jasmina Knežević, direktorka Bel medika rekla je da je, zahvaljuući ovom forumu, zdravstvo došlo u centar pažnje.

"Ranije smo govorili da zdravstvo zavisi od ekonomije, a u novom vremenu ekonomija zavisi od progresa zdravstva", rekla je i dodala da ljudi žive duže, a uz to postaju deo populacije koja je mnogo kompleksnija za zdravstvene sisteme svih zemalja.

"Najveće dostignuće je dešifrovanje genoma, što se desilo 2003, i mi sada možemo da znamo genski kod svakog čoveka, biljke, čak i kancerske ćelilje“, rekla je i doadala da to znači da svako za 200 dolara može da uradi svoj genski kod i tako predvidi bolesti koje mogu da se dese i leči se na vreme.

Napredovala je i farmaceutska terapija, jer kako kaže, sada lakše možemo da znamo kako će lek delovati na pojedinca.

Vreme mladih

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Ministar Vanja Udovičić rekao je da pitanje mladih zaslužuje dosta vremena, čak i ceo jedan biznis forum posvećen mladima.

"Svako novo vreme donosi nove izazove, a svi smo učesnici tih vremena kao mladi ljudi", rekao je i dodao da moramo da vodimo računa o mladima i shvatimo da oni moraju da budu sastavni deo svih onih koji su donosioci odluka.

Rekao je da je vreme mladih odavno došlo.

"Kada pričamo o informisanju mladih moramo da kažemo da je konvencionalni vid komunikacije ono što oni ne prepoznaju jer ne gledaju televiziju i ne čitaju novine. Oni se nalaze u svom svetu, nečemu što je za nas strano telo", rekao je Udovičić i dodao da komunikacija sa mladima mora da se vodi na način na koji oni mogu da razumeju.

Spomenuo je platformu Ju riport i rekao je da je za svega tri meseca 12.000 mladih uzelo učešće na platformi i dalo svoje predloge i kritike.

"Mislim da je poruka ovog foruma hajde da se čujemo i razumemo, ali moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo", rekao je i da od nas zavisi da li ćemo pratiti korak sa svetom i biti deo četvrte industrijske revolucije.

Investiranje u mlade

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Direktorka UNICEF-a za Srbiju Ređina de Dominiks rekla je da je jedna od rešenja da se nosimo sa promenama koje nosi Industrija 4.0. da investiramo u mlade ljude.

Dodala je da će biti velika čast za UNICEF da pomognu da se više mladih priključi KBF-u sledeće godine.

Istakla je da smo dosta čuli ovih dana o klimatskim promenama, globalnoj krizi u obrazovanju, migracijama, konfliktima širom sveta koje stavljaju pod rizik život dece.

Ipak, kaže, čuli smo i za nove pozitivne promene koje nosi digitalizacija.

Osvrnula se na problem klimatskih promena koje ugrožavaju osnovna prava dece, rekavši da ne postoji veća pretnja od ove za sledeću generaciju dece.

Navela je da inovacije i četvrta industrijska revolucija imaju ogromnu moć da utiču na budućnost dece.

Da bi iskoristili svu moć inovacija, kako je rekla, moramo da radimo zajedno i ulažemo u mlade generacije.

Nakon njenog izlaganja prikazan je i video-snimak o dečjim pravima i načinima na koji se ona za njih bore.

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Na zatvaranje su stigli predsednik saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, ministar za rad Zoran Đorđević, kao i Vanja Udovičić.

Poslednji dan "srpskog Davosa"

Foto: Tanjug, Zoran Zestic
Foto: Tanjug, Zoran Zestic

Danas počinje treći i ujedno poslednji dan ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma.

Planirano je obraćanje premijerke Ane Brnabić, ministra za rad Zorana Đorđevića, direktorke Unicefa u Srbiji Ređine de Dominiks.

U fokusu ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma bila je četvrta industrijska revolucija. Na panelima tokom protekla dva dana govorilo se o digitalizaciji, obrazovanju, povezivanju regiona Zapadnog Balkana, kreativnim industrijama, ali i povratku mladih u Srbiju.

Dešavanja tokom poslednjeg dana "srpskog Davosa", te sumiranje utisaka možete pratiti na B92.net.

strana 1 od 159 idi na stranu