Kopaonik biznis forum: Kursevi i obuke pretnje univerzitetu

Kopaonik -- Razvoj digitalizacije uticaće da se studenti sve više spremaju za tržište rada kroz različite kurseve i obuke u kampusima, a sve manje u amfiteatrima.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Zoran Zestic
Foto: Tanjug/Zoran Zestic

To je izjavio Predsednik Srpske akademije i nauka Vladimir Kostić govoreći o budućnosti obrazovanja na Kopaonik biznis forumu u okviru panela Budućnost obrazovanja u svetlu industrije 4.0.

Prema njegovim rečima, kursevi i obuke predstavljaju pretnju univerzitetu, jer se uglavnom radi na korporacijskom obrazovanju, odnosno sticanju sposobnosti i veština, da se adaptiraju u svet rada i izvršavaju zadatke u digitalnom svetu koji se ubrzano menja.

Izazovi digitalizacije su i kako se suočiti s dramatičnom ekspanzijom znanja, koja se može pronaći na interentu, dodajući da je jedno istraživanje pokazalo da je 2018. obavljeno 3,8 miliona pretraga u minuti, ali je postavio pitanje šta je od toga stvarno potrebno znanje, a šta se može zaboraviti.

Kostić navodi da je globalizacija najfundamentalniji izazov, dodajući da ako univerzitet preživi on neće biti isto ono što je bio u istoriji.

Predviđanja su i da će se do 2030. pojaviti 14 miliona novih studenata u svetu, ukazujući da je za 20.000 studenata potrebna izgradnja 13 univerziteta, ako bi se predavanja obavljala lice u lice, i da se zato, ističe, sve više predavanja obavlja onlajn. Istraživanja pokazuju i da će do 2022. oko 54 odsto radnog stanovništva zahtevati dopunsko znanje i usavršavanje pod pritiskom inovacija.

Od početka godine 2.800 novoregistrovanih paušalaca

Od početka primene nove Uredbe o paušalnom oporezivanju registrovano je 2.080 novosnovanih paušalaca.

"Za njih su značajno pojednostavljene procedure i ojačana sigurnost i predvidiviost poslovanja i planiranja", izjavila je večeras direktorka Poreske uprave Dragana Marković.

Markovićeva je u uvodnom delu panela “Reforma poreske administracije - šta je urađeno i šta se planira” na Kopaonik biznis forumu, rekla da je znatno pojednostavljena procedura obračuna paušalnog oprezivanja, omogućeno podnošenje zahteva u eleKtronskom obliku , automatko obračunavanje poreza i dostavljanje rešenja u elektronskom obliku kroz “poresko sanduče”.

Takođe, za sve koji bi da krenu u pretuzetničke vode omogućen je kalkulator paušalnog poreza gde mogu da izračunaju koliko će godišnje iznositi visina paušalnog poreza. “Zahvaljujući tome, svaki poreski obveznik može lakše predvideti rizike i napraviti svoje poslovne planove”, rekla je Markovićeva.

Markovićeva je podsetila da su poreske prijave prevedene u elektronski oblik i da je od pocetka primene elektronskog ponošenja prijave ukupan broj tih prijava do 31. decembra prošle godine dostigao 32,3 miliona, a da se tokom jednog meseca podnese se 530.000 prijava prosečno.

Navela je i da su omogućene i prijave za sezonske radnike, a 322 poslodavaca podnelo je prijave za 27.000 radnika.

"Usvojene mere da se mladi vrate u Srbiju"

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da se na povratku mladih u zemlju ne radi samo deklarativno, već se preduzimaju konkretne mere.

Brnabićeva je za RTS na Kopaoniku rekla da su usvojene mere kako bi se mladi vratili u Srbiju, kao i da se radi na tome da se mladi podstaknu da u Srbiji ostanu.

"Ja sam sredinom 2018. odlučila da pozovem naše mlade iz dijaspore da dođu u Srbiju, da se vidimo u decembru, kada oni svakako dolaze kući za doček Nove godine. To je bila naša prva konferencija, okupilo se 250 mladih i pričali su šta očekuju da bi se vratili. Videli smo neke konkretne stvari o kojima niko nije pričao", rekla je Brnabić.

Oni su tada bili pozvani da dođu za godinu dana i vide šta se promenilo i koliko se Vlada Srbije time bavi.

Kaže da su vlade ranije samo deklarativno pozivale mlade da se vrate.

"Suludo je, kad pogledate iz generacije u generaciju, iz vlade u vladu, zovu da se vrate, a niko ne zna da kada se vraćaju mogu da unesu sopstvenu imovinu do 5.000 evra, a preko toga plaćaju carinu kao za uvoz stvari", ukazala je Brnabićeva.

Ističe da se to sada promenilo.

"Podigli smo limit na 20.000 evra ako je neko do 10 godina bio u inostranstvu, a ako je bio više od 10 godina tog limita nema", rekla je Brnabićeva.

Ubrzana je i nostrifikacija diploma, a od 1. januara ove godine uvedena je e-nostrifikacija.

"Za nostrifikaciju mogu da se prijave još u inostranstvu, da ne moraju ovde da idu od šaltera do šaltera", rekla je Brnabićeva i dodala da se uvode i poreski podsticaji za mlade iz dijaspore pri zapošljavanju.

Premijerka navodi da se, pored povratka ljudi iz inostranstva, radi i na zadržavanju mladih u Srbiji.

"Mi nećemo dostići nemačku platu još neko dogledno vreme, ali uređen sistem i uređena država su važni i dok mi radimo na tome da se ljudi vraćaju, radimo na uređenju sistema. Reforma javne administracije je najbolji primer koliko smo daleko otišli u uređenju javne uprave. Elektronska uprava je upravo borba protiv korupcije", rekla je Brnabićeva.

Podseća da je dobijanje građevinske dozvole do 2017. bio najduži i najkorumpiraniji proces, a Srbija je na Duing biznis listi bila drugi otpozadi. "Kada smo uveli elektronsko podnošenje, danas smo u prvih deset", istakla je premijerka.

"Neka vlada u prošlosti je na deset godina zabranila specijalizaciju, pa nisu mogli da se usavršavaju i morali su da idu u inostranstvo. Zašto je neko to uradio? Ja to ne znam", rekla je premijerka.

Kaže da danas to više nije slučaj i da se milijarda evra ulaže u infrastrukturu, kako bi radili u normalnim uslovima, sa najboljom opremom.

Srbija napredovala po atraktivnosti da zadrži i privuče talente

Foto: Tanjug, Zoran Zestic
Foto: Tanjug, Zoran Zestic

Na panelu "Politika zapošljavanja: Kako zaustaviti trend odliva mozgova" rečeno je da Srbija mora da se pozabavi pitanjem kako da zadrži talente u zemlji.

Profesor FEFA Nebojša Savić rekao je da se u svetu menje tržište rada i da digitalizacija sa sobom nosi moge promene.

Dodaje da su istraživanja pokazala da su na tržištu rada potrebne tri ceštine, kreativno i kritičko mišljenje, spospobnost da se rešavaju problemi i timski rad.

Savić je ukazao i na novi termin - telemigranti, što znači da neko, na primer, ima firmu u SAD a radi u Srbiji, tako što izmajmljuju svoj rad vodećim kompanijama u svetu. Telemigracije su novi spoj digitalnih tehnologija i globalizacije.

Jedan od dobrih primera je uečsnik panela David Blaževski čija firma posluje u Americi, a radi iz Srbije.

Kako je on naveo, "map maj epl" je aplikacija koja pomaže voćarima u pronalaženju najboljih plodova, biranja najboljeg vremena za berbu, kao i drugih aspekata koji im mogu pomoći da što uspešnije posluju.

Direktorka za ljudske resurse za reigon istočne Evrope u kompaniji NCR Bojana Vasiljević je rekla da u Srbiji imaju skoro 4.000 stalno zaposlenih i podsetila da se u Bloku 42 na Novom Beogradu gradi novi NCR kamp.

Navela je da imaju više od 60 odsto visoko obrazovanih radnika, a do kraja 2021. godine će zaposliti još 600 ljudi.

"Pokušali smo sve zahteve zaposlenih da ispunimo, a to je da imaju što više prostora za komunikaciju i saradnju, da se druže i razmenjuju ideje. To nije samo korisno za kompaniju, već i za te ljude, jer tako razvijaju način razmišljanja i mogu da nauče nešto novo", rekla je Vasiljevićeva.

Ona je istakla da je zato važno pronaći prave programe za talentovane ljude, ali im i omogući da brzo napreduju u karijeri.

Foto: Tanjug, Zoran Zestic
Foto: Tanjug, Zoran Zestic

Grin dil

Šef Kancelarije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da će narednih dana u Evropskoj komisiji biti predstavljen prvi klimatski zakon, ključni deo Green deala.

On je kazao i da je EU On je na panelu "Klimatske promene: Izazovi - uloga cirkularne ekonomije" na biznis forumu na Kopaoniku objasnio da je Green deal nova strategija rasta koja ima cilj da do 2050. godine EU efekat staklene bašte svede na nulu.

"Jedan od elementa je i građevinska industrija i tu treba pokrenuti talas sanacije zgrada. Emisije treba da budu smanjene za 90 odsto", rekao je Fabrici I dodao da bi trebalo uvesti održivost u proizvodnji hrane, hemijskih proizvoda i slično.

Fabrici je dodao da je Zapadni Balkan region gde je Evropska komisija preuzela odgovornost za preuzimanje Green deala jer je cilj da Evropa bude prvi kontinent bez emisija ugljenika.

"Srbija je već definisala sopstvene obaveze. Poruka za Srbiju je da prati šta radimo. Ovo je prilika za kompanije da učestvuju na tržištu koje postaje sve zelenije. Treba više govoriti o energetskim politikama i da se postigne konsenzus da se objasni ljudima šta je Green deal", rekao je Fabrici.

BIFIDEX objedinjuje podatke, Hrvatska i Slovenija zainteresovane

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Regionalni portal privrednog registra BIFIDEX, koji su osnovale Srbija i S. Makedonija, sa pridruženom Albanijom, ima registrovanih 1,4 miliona pravnih lica.

Kada se pridruže i Crna Gora, KiM i BiH, na portalu će biti više od dva miliona pravni lica, izjavio je direktor Agencije za privredne registre Srbije Milan Lučić.

"Na portalu ima preko 1,4 miliona pravnih lica, a najveći broj čine privredna društva. Ima tu udruženja koja se registruju, ali nisu privredna društva. Od 1,4 miliona 700.000 su aktivna privredna društva, 650.000 su brisana i 50.000 neaktivna privredna društva", rekao je Lučić na Kopaonik biznis forumu.

On navodi da su podaci o brisanim privrednim društvima, takođe, veoma značajni jer govore u kom je statusu neka firma.

"Takođe, na portalu imamo ukupno 1,6 miliona podataka o fizičkim licima iz Srbije i Severne Makedonije, od čega je 1,1 milion podataka o vlasnici pravnih lica, a 500.000 je o zakonskim ili ostalim zastupnicima u tim pravnim licima. Tu nismo uračunali podatake iz Albanije".

Lučić navodi i da bi za godinu dana, kada svi ostali registri u regionu ZB budu priključeni, portal trebalo da ima podatke o više od dva miliona pravnih lica i više od tri miliona fizičkih lica.

Kako je rekao, Republika Srpska treba da podigne svoje podatke na portal za mesec dana, Crna Gora do polovine ove godine, a onda i KiM i BiH.

Hrvatska i Slovenija su takođe zanteresovane, ali kada bude završeno finansiranje od strane EU koje se odnosi samo na zemlje ZB.

Očekuje se rekordna gradnja maloprodajnih, poslovnih i stambenih prostora

Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

U ovoj godini u Srbiji se očekuje rekordna izgradnja maloprodajnih, stambenih i poslovnih prostora jer je to potrebno za dalji dinamičan rast u sektoru gradnje.

To je izjavio danas na Kopaoniku stariji direktor, rukovodilac odeljenja procena i savetovanja za JIE kompanije CBRE Nebojša Nešovanović.

On je na Panelu "Građevinska industrija - ključni pokretač viskih stopa rasta" u okviru Kopaonik biznis foruma rekao da je za dinamične stope rasta potreban ozbiljan rast viskogradnje odnosno investicije u komercijalne objekte - maloprodajne i stambene.

"Ako želimo dinamične stopa rasta poželjno je da imamo minimum 150.000 do 200.000 stanova i minimum 1,5 miliona kvadrata kancelarijskog prostora u narednih šest godina”, rekao je Nešovanović.

Naveo je i da se u poslednjih 15 godina učešće građevinarstva u BDP-u zemlje kretalo između tri i četiri procenta, u razvijenim zapadnim zemljama poput Češke i Poljske između šest i osam posto, a u zemljama najsličnijim nama - Bugarskoj i Rumuniji, taj udeo je dostizao između 10 i 12 odsto BDP-a.

Kako je rekao, građevinarstvo je u Srbiji imalo u poslednje tri godine dvocifrene stope rasta, a prošle čak 35 procenata.

Nešovanović je podsetio da država planira velika ulaganja u infastrukturu u narednih šest godina, u iznosu od devet milijardi evra.

Srbija prepoznata u svetu kao zemlja koja prati 4.0 revoluciju

Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Srbija može da iskoristi šansu koju pruža 4.0 revolucija o čemu govore i dosadašnji rezultati vlade, rekla je danas premijerka Ana Brnabić.

Digitalizacija državne uprave i upotreba društvenih mreža omogućava i našim političarima da budu dostupni građanima 24 časa, dodala je premijerka.

Brnabićeva kaže da je Srbija uradila mnogo, posebno u poslednje tri godine, kada je reč o promenama koje prate 4.0 revoluciju i da je po tome prepoznata u svetu.

Činjenica je, kaže, da je Srbija danas pozvana na svaku značajnu konferenciju o digitalizaciji u svetu gde govore njeni predstavnici i podseća da je Srbija 2019. prvi put uvrštena u Startap Genome izveštaj o digitalnim ekosistemima, gde smo u tri kategorije rangirani u prvih 10 u svetu.

Brnabićeva je na Kopaonik biznis forumu podsetila i da je naša zemlja pozvana od Dubai ekspo 2020 da predvodi zajedno sa Italijom Nedelju kreativnog stvaralaštva u UAE.

"U ovom trenutku razgovaramo sa njima da u okviru Dubai 2020 vodimo i Nedelju inovacija. Sve to govori da je Srbija danas potpuno drugačije percipirana", rekla je premijerka.

"Nauka i privreda jače da se povežu"

Bez razvoja i inovacija nema napretka u poslovanju, a nauka i privreda trebalo bi da se jače povežu, kako bi se postizali što bolji rezultati.

To je danas poručeno sa panela "Pametna specijalizacija 4S-proizvedeno u pametnoj i kreativnoj Srbiji", u okviru KBF 2020.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović rekao je da je nauka u Srbiji jedan od najkvalitetnijih delova čitavog sistema, ali da bi trebalo jače da se poveže sa privredom.

Kako je naveo, donošenjem strategije ostvaren je dijalog sa privredom i napravljena je dobra sinergija učesnika koja je definisala prioritete.

Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering Jelena Begović rekla da je bitno ostvariti kontakt sa kompanijama, odnosno privredom.

Generani direktor Meter & Control Vladan Lapčević naveo je da bez razvoja i inovacija nema napretka u poslu.

"“Siguran sam da bi jednu godinu poživeli, drugu nekako, a treću ne bismo sačekali. Zato su srž našeg poslovanja inovacije, a 10 do 12 dosto prihoda vraćamo u razvoj i verujemo da je to važno da bismo se razvijali", rekao je Lapčević.

"Skriven dragulj srpske privrede"

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Na panelu "Konditorska industrija u Srbiji" u okviru KBF-a govorilo rečeno je da je to industija koja "ima šta da kaže.

Vladmir Čupić, direktor predstavništva Atlantik grupe za Srbiju, rekao je da je ova industrija jedna od najjačih u zemlji, iako na prvi pogled to možda tako ne izgleda. Kako kaže, ona je u velikoj meri deo internacionalnih sistema i suočena je sa međunarodnom konkurencijom i nema izbora nego da se sa njom bori.

"To je skriven dragulj srpske privrede koji se prepoznaje po tome što je industrija sa najvećim potencijalom rasta", rekao je on.

Kako kaže Nenad Miščević, generalni direktor kompanije Pepsiko za područje Zapadnog Balkana i baltičkih zemalja, ova industrija je potcenjenja, a "proizvodnja automobila je posao".

"Ipak, rezultati konditorske industrije donose zlatne medalje, a to je nešto na šta bi trebalo da budemo ponosni", rekao je on i dodao da oni kao predstavnici konditorske industrije ne prezentuju samo svoje firme već i svoju zemlju.

"Mi smo reprezentacija Srbije, u njenom najboljem izdanju", rekao je.

Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi, rekao je da je sledeći korak ulaganje u razvoj i kadrove koje sada, nažalost, nemamo.

On je naveo da je bitno spomenuti i tzv. Kosovo i otežanu trgovinu koja je usporila rast industrije.

"Bitno je to pomenuti, jer je to nešto što je možda donelo najviše štete industriji, i to smo uspeli da nadomestimo", rekao je Stajković objasnivši da je taj rast došao iz izvoza na neka druga tržišta.

Naveo je da je ova industrija prešla određene teške faze i prešla u novu fazu, ulaganja. Ipak, ističe da je industrija pakovanja tek u razvoju i da zaostaje za svetom.

Navodi da bi nam unapređenje tog sektora pomogla u daljem razvoju industrije i doprinelo izvozu.

Kako kaže Stojan Kemera, menadžer kompanije Bari Kalebo za Jugoistočnu Evropu, srpski konditorski segment je pokazao da je otporan na nedaće, kroz devedesete, tranziciju dvehiljaditih godina i da nasleđe i tradicija nose težinu.

Bojan Knežević iz Jafe rekao je da dobri rezultati nisu garancija da će oni biti postignuti i u budućnosti.

Kako je naveo, pitanje održivosti je bitno, jer kada izgubite jednom poziciju na tržištu ne možete da je vratite, već samo da gradite novu.

Istakao je da Srbija ima dobu industriju koja "ima šta da kaže".

Zoran Daljević, iz Atlantik grupe, kaže da industrija prati tehnološke inovacije i razvija nove proizvode, a dokaz za to je što konditorska industrija i dalje ostvaruje suficit.

"Priključak za gas će koštati oko 780 evra"

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će priključak za gas koštati oko 780 evra, od čega je zarada kompanije 20 evra.

Bajatović je na KBF, u okviru panela o restrukturiranju javnih preduzeća, rekao da će na gas biti priključeno oko 550.000 građana, kao i da će Srbijagasu trošak za priključak moći da plaćaju tri do pet godina beskamatno.

"Izmenama pravilnika izbacićemo lokalne samouprave. Priključićemo građane, a to što niko neće da da pare iz lokalne samourave, znači neće ih biti", rekao je on.

Bajatović je dodao i da nema neizvesnosti oko gasovoda Turski tok i da je Bugarska počela da nabavlja cevi i da bi platila velike penale kada bi sada odustala od tog projekta.

"Svi učesnici su se trudili da ispregovaraju bolju cenu gasa, uključujući i nas. Nema misterije oko Turskog toka. U ovom momentu nisam hteo da rezervišem količine za Srbiju i Republiku Srpsku, jer to košta", rekao je Bajatović

"Beograd-Zagreb za dve i po godine"

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Na Panelu "Infrastruktura i regionalne povezanosti" u sklopu KBF-a govorilo se o infrastrukturi Srbije i rezultatima iz prošle godine.

Kako je rekla Dragijana Radonjić Petrović, ovo je jedna od najvažnijih tema za zemlju. Ona kaže i da je ulaganje u infrastrukturu donelo dobre rezultate u prošloj godini.

Kako kaže, saznala je da je strani gost KBF-a oduševljen jer je putovao auto-putem Miloš Veliki, a kako ističe, od ove godine imamo mogućnost da biramo kojim putem ćemo doći na Kopaonik.

Kako je navela, vidno je povećanje rezultata u regionalnoj povezanosti i izgradnji infrastrukture u našoj zemlji i zemljama regiona. Istakla je da je država ušla u petu brzinu što se tiče infrastrukture.

Državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva Aleksandra Damnjanović rekla je da 2019. godina bila obeležena dobrim infrastrukturinim rezultatima. Pušteno je u saobraćaj 130 kilometara auto-puteva, a posle tri decenije završen je Koridor 10 na oba kraka.

"Istočni krak nam omogućava direktnu povezanost sa Bugarskom, a Južni krak preko Severne Makedonije sa Bugarskom. Završen je i auto-put Miloš veliki što je uspeh jer se od Beograda do Čačka stiže za manje od sat vremena", rekla je i dodala da se izvode i radovi na deonici od Preljine do Požege, kao deo Koridora 11.

"Preostaje još deonica Požega-Boljare, koja je veoma zahtevna, a procenjena vrednost iznosi između 1,5 i 1,8 milijardi evra, tako da država vrlo pažljivo postupa i kreće u realizaciju ove deonice", rekla je ona i dodala da će taj put biti najbrža veza sa Crnom Gorom.

Pričala je i o Moravskom koridoru i rekla da on nije evropski koridor, već da povezuje Kruševac i Čačak, ali predstavlja i vezu između Koridora 10 i 11, koja je vrlo značajna.

"Autoputska veza Beograd-Sarajevo koja će nas povezati sa BiH se radi u dva kraka. Prvi krak je već započet, što je veza Beograd-Zagreb, od Kuzmina do Sremske Rače. Radovi su počeli u avgustu, a ukupna vrednost je oko 250 miliona evra. Radovi će biti završeni za dve do dve i po godine. Drugi pravac je od Požege do Kotromana u dužini od 66 km, koja je malo zahtevnija deonica, a vrednost je oko 830 miliona evra", rekla je i dodala da je ugovor za oba pravca potpisan, a radi se prostorni plan prodručja prostorne namene za drugi pravac.

Dodala je da se početak radova očekuje početkom 2021. godine.

Navela je da je planom "Srbija 2025", od ukupnih 14 milijardi evra, devet namenjeno za putnu infrastrukturu, a u planu su dva nova auto-puta u Vojvodini, od Beograda do Zrenjanina i od Zrenjanina do Novog Sada.

Prema njenim rečima, uskoro se očekuje i potpisivanje komercijalnog ugovora za Fruškogorski koridor.

Regionalni menadžer u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Tomas Lubek naveo je da je Srbija poslala snažnu poruku koncesijom beogradskog aerodroma.
Naveo je da je 501 milion evra otišlo u budžet od tog posla.

Rekao je da je infrastruktura važna oblast i da je važno da privatni sektor ulaže što više.

Generalni direktor kompanije Strabag Dragan Pavelić naveo je neke od projekata koje ta firma realizuje u Srbiji i regionu ističući da su aktivni niskogradnji, ali I visokogradnji.

"Zadržaćemo brend Komercijalne banke"

Foto: Tanjug, Zoran Zestic
Foto: Tanjug, Zoran Zestic

Predsednik Upravnog odbora Nove ljubljanske banke (NLB) Blaž Brodnjak izjavio je da će NLB zadržati brend Komercijalne banke.

Brodnjak je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu rekao da je kupovina Komercijalne banke za njega privilegija i obaveza, dodajući da je ponosan zato što je Vlada Srbije videla u NLB pravog partnera za Komercijalnu banku.

"Ovih dana se mnogo pisalo o tome da li ćemo zadržati brend Komercijalne banke, zadržaćemo brend Komercijalne banke, jer smo impresionirani brendom kako je prihvaćen, tako da će to biti NLB Komercijalna banka", rekao je Brodnjak.

Prema njegovim rečima, Srbija je oduvek za NLB bila najinteresantnije tržište, dodajući da im je bilo potrebno nekoliko godina da kupe još nešto dodatno, iako je NLB Beograd imala odlične rezultate, ali da je to bila, kako kaže, "mala operacija".

"Planiramo da izgradimo ozbiljnu priču sa Komercijalnom bankom, bićemo jedan od tri najznačajnija igrača na tržištu, sada nam preostaje transakcija sa Komercijalnom bankom", rekao je.

"Kulturna i socijalna revolucija"

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Drugi dan KBF-a počeo je obraćanjem specijalnog gosta ovogodišnjeg foruma, profesora ekonomije na Politehničkom fakultetu u Milanu Marka Taiša.

Taiš je rekao da je u oblasti Industrije 4.0. već dugi niz godina, ali da se danas u toj oblasti dešava prava revolucija.

Kaže da je ovo kulturna i socijalna revolucija i da moramo da budemo spremni i da kompanije i fabrike moraju da budu pripremljene za promene.

Kao veliki problem u oblasti proizvodnje naveo je činjenicu da nema dovoljno stručnjaka. Kaže da je to, u najvećoj meri, uzrokovano predrasudama da je proizvodnja loš posao i nepovoljna prilika za mlade.

Kako kaže, još jedan izazov je to što se tehnologija razvija previše brzo u odnosu na ljude. Mašine se sklapaju brzo, dok su za obučavanje radnika potrebne godine.

Obučavanje ljudi u ovim obastima je bitno za podizanje produktivnosti kompanije, ali i cele nacije, naveo je.

Kaže da je oduševljen komunikacijom koju Srbi imaju između sebe, ali da mora da se radi na poboljšanju komunikacije sa mašinama, kako bi se zaista prigrlila industrijska revolucija.

Prema njegovim rečima, broj kognitivnih mašina se smanjuje, a ono šta će se tražiti u budućnosti jesu tehnološke veštine. Kako je rekao, tehnologija se razvija tolikom brzinom da ljudi ne mogu da je prate, a ono što nam preti je to što ćemo imati situaciju da se treniraju samo najviše kvalifikovani ljudi.

On je izdvojio deset veština koje bi ljudi trebalo da imaju, a to su digitalna pismenost, veštačka inteligencija, rešavanje problema, mogućnost interakcije sa novim tehnologijama.

"Potrebne su i interkulturalna reakcija, mogućnost rešavanja složenijih situacija, komunikacione veštine, otvorenost i otvorenost uma, kao i brzina", zaključio je Taiš.

Dan 2

Foto: B92.net, D. Balšić
Foto: B92.net, D. Balšić

Počinje drugi dan Kopaonik biznis foruma.

Kako je ranije najavljeno, danas bi, između ostalog, trebalo da se obrati i ministar prosvete Mladen Šarčević.

Događaje na Kopaoniku možete i danas pratiti na B92.net.

strana 1 od 159 idi na stranu