Povrtari na svetskoj pijaci zaradili 150 miliona dolara

Godina je bila dobra i za korenasto povrće i kupusnjače, a loša za crni luk zbog bolesti biljaka nastalih usled čestih kiša.

Velike padavine naročito nisu godile grašku za industrijsku proizvodnju, zbog čega je rod prepolovljen.

Ali i pored toga, i luka i graška imaćemo dovoljno do novog roda, a biće i za izvoz, sumirao je lanjsku godinu predsednik Udruženja povrtara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Žarko Ilin na 21. savetovanju povrtara održanom u Novom Sadu.

Prošle godine ostvarili smo izvoz vredniji od 150 miliona dolara, a uvezli smo povrća za oko 50 miliona dolara, piše Dnevnik.

Domaće povrtarstvo u tim ciframa posebno treba da ohrabri što su najveći deo domaćeg izvoza – oko 52.000 tona – bile prerađevine, i što taj izvoz raste od dva do tri odsto u zavisnosti od godine. Zato je, kazao je dr Ilin, potrebno nastaviti unapređivanje prerađivačke industrije.

Govoreći o tome šta se sve seje, Ilin je kazao da gajimo 41 povrtarsku vrstu, od kojih su tridesetak ekonomski značajne. Osim onih koje prati zvanična statistika: paradajza, paprike, krastavaca, lubenica, pasulja, boranije, graška, seju se i lisnati peršun, cvekla, rotkvice, salate, celer... o kojima ne postoje podaci o površinama koje zauzimaju niti su poznati prinosi, ali ih imamo dovoljno za domaće potrebe, pogotovo za prerađivačku industriju.

Jedemo kvalitetno i zdravo povrće, što je pokazala, doduše pre dve godine urađena, analiza na više od stotinu uzoraka povrća. Ni u jednom uzorku nisu nađeni ostaci pesticida, što se objašnjava time da povrtari, zbog skupoće zaštitnih sredstava, preparate koriste racionalno, zatim jer u svakoj poljoprivrednoj apoteci rade stručnjaci za zaštitu bilja, i savetodavci koji na terenu daju tačne preporuke o tome koji preparat treba da se koristi u svakoj fazi razvoja povrća.

Agroekonomiste zabrinjava to što se krompir sve manje sadi.

Iz godine u godinu proizvodnja opada po stopi od dva do osam odsto. Lane je krtola zauzela ispod 28.000 hektara i dobijeno je oko 500.000 tona, što zadovoljava domaće potrebe, ali tokom godine u jednom periodu krompir se uvozi, predočio je prof. dr Ilin, smatrajući da se povrtari moraju podsticati na to da se ponovo okrenu tom povrću.