Srpski startapi dobro povezani s firmama iz inostranstva

Beograd -- Srbija je po uspešnim startap firmama među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/Rawpixel
Foto: Depositphotos/Rawpixel

Jedna od glavnih prednosti startap ekosistema Srbije je globalna povezanost, odnosno dobra komunikacija firmi iz Srbije sa firmama iz inostranstva, dok je najveća slabost lošija komunikacija među domaćim kompanijama i nizak nivo investicija.

To je ocenjeno u prvom Startap skeneru koji je juče predstavila Inicijativa "Digitalna Srbija".

Programska direktorka za startap ekosistem u Inicijativi "Digitalna Srbija" Zoja Kukić ukazuje na važnost saznanja koje Startap skener donosi investicionim fondovima, međunarodnim organizacijama i državnim institucijama koje će na osnovu izveštaja moći da planiraju svoje programe za podršku startapovima i tako odgovore na ključne izazove i podrže postojeće jake strane.

"Zahvaljujući podacima do kojih smo došli oblikovaćemo svoje programe, a sada znamo da ćemo se u narednom periodu fokusirati na glavne nedostatke našeg ekosistema. Učinićemo sve što je u našoj moći da obezbedimo domaćim startapovima lakši i veći pristup investicijama, ali i da unapredimo razmenu znanja u ekosistemu“, ističe Kukić za Tanjug

Inače, Startap skener je nastao u saradnji NVO Inicijativa "Digitalna Srbija" sa organizacijom Startup Genome iz San Franciska koja je u svoju globalnu analizu 54 svetska startap ekosistema uključila i Beograd i Novi Sad kao jedine tačke u ovom delu sveta.

Startap skener pored detaljnih nalaza američkih eksperata donosi i rezultate lokalnih istraživača iz Digitalne Srbije i njenih članica, kompanija EY i PwC.

Kukić ističe da su startapovi oblast zahvaljući kojoj Srbija može imati značajan ekonomski rast.

Navodi da je istraživanje pokazalo dobru povezanost domaćih osnivača sa osnivačima i investitorima iz sveta i da oni vrlo rano izlaze na svetsko tržiste. "Ono što takođe sugerišemo kao najveću slabost je to što na lokalnom nivou u Srbji nismo povezani i to što vrlo retko preduzetnici razmenjuju znanja i iskustva i na tome moramo mnogo da radimo", rekla je Kukić.

U poređenju sa globalnim prosekom, više domaćih startapova je okrenuto inostranim tržištima - samo njih 22 odsto je orijentisano na tržišta Srbije (11 odsto) i bivše Jugoslavije ( takođe 11 odsto). Najveći broj je fokusiran na SAD (37 odsto) i Evropu (26 odsto), dok šest odsto startapova definiše svoje tržište kao "globalno". Od preostalih, pet procenata startapova je fokusirano na tržište Velike Britanije, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada i Azija u fokusu kod jedan odsto startapa.

Takođe, ističe se da startapovi u Srbiji imaju devet puta manje šanse da dobiju investicije nego neki startap bilo gde u svetu. Tu je potrebna veća podrška i domaćih i stranih investitora, a može mnogo i sama država da pomogne, navodi Kukić.

Startup Genome je kao najperspektivnije izdvojio blockchain i razvoj video igara, a pored toga, domaći startapi se u velikoj meri bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka (Big Data), kao i pametnim gradovima.

Primarni klijenti srpskih startapova su najčešće preduzeća (57 odsto), dok 41 odsto njih prodaje direktno krajnjim korisnicima. Domaći osnivač startapa je star u proseku oko 33 godine, a samo 12 odsto njih u Beogradu i Novom Sadu su žene, što je slično globalnom proseku, pokazalo je istraživanje.

Trenutno u Srbiji ima između 200 i 400 startapova, u Beogradu i Novom Sadu. Domaći startapovi su u poslednjih deset godina prikupili preko 143 miliona evra investicija, a više od 80 odsto sredstava otišlo je u samo dve kompanije.

"Izazov pribavljanja sredstava postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50 odsto domaćih startapova nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava", ističe se u izveštaju.

Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju ovog problema ključna uloga države koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora. Najveći broj osnivača srpskih startapova su prvi put preduzetnici.

strana 1 od 171 idi na stranu