Da li će prosečna plata 2025. biti 900 evra: Ako je mogla Rumunija, moći će i Srbija

Uz najavu ambicioznog investicionog programa "Srbija 2025", predsednik Aleksandar Vučić je obećao i da će te 2025. godine prosečna plata u Srbiji dostići 900 evra.

Javnost od tada polemiše kakvi su izgledi da se za šest godina zarada uveća čak 80 odsto, jer privreda taj tempo neće pratiti.

Ekonomisti, autori "Makroekonomskih analiza i trendova", ukazuju na to da postoji nekoliko načina da se ta razlika nadomesti. A susedna Rumunija, u kojoj su primanja poslednjih godina znatno prestigla privredni rast, dokaz je našim analitičarima da je sličan scenario moguć i u Srbiji, pišu Novosti.

Startna pozicija nam je nepunih 500 evra proseka. Uz pretpostavku da naša privreda godišnje realno raste oko četiri odsto, ali imamo i tri odsto inflacije, za šest godina BDP bi mogao da nam bude 51 odsto veći.

Ekonomista Stojan Stamenković objašnjava da se ta razlika u očekivanom rastu može kompenzovati manjim učešćem investicija u BDP, povećanjem uvoza, smanjenjem poreza i doprinosa na plate ili bržim privrednim rastom.

"Moguća je kombinacija sva četiri načina", ističe Stamenković. "Najbolje bi bilo da se smanji opterećenje zarada, ali ono ne može toliko da se smanji. Tu su penzijski doprinosi. I ceo porez da se skine sa zarada, ne bismo dostigli te cifre. Bilo bi dobro da su autoru programa 'Srbija 2025' napravili plan kako je to moguće", dodao je on.

Razlog za sumnju u najavljenu prosečnu platu bila je i skepsa da postoji zemlja u kojoj su plate rasle brže od privrede. Ovo demantuje, kako ističu autori MAT, Rumunija.

"Imamo sličnu ekonomiju i slične probleme sa odlaskom ljudi i depopulacijom", objašnjava ekonomista Ivan Nikolić.

"Ako posmatramo period od 2013. do 2019. godine Rumunija je postigla upravo ono što smo mi postavili kao cilj u 2025. Plate su im porasle 79 odsto, sa 357 evra došli su na 641 evro proseka. U istom periodu BDP je porastao za 51 odsto, to se apsolutno poklapa sa nama. Kada vidimo njihov primer, reklo bi se da je to dostižno. I bez ovih pretpostavki kako bismo dodatno mogli da podržimo rast. Rumunski slučaj pokazuje da je rast plata do 900 evra moguć i bez narušavanja makroekonomskog okvira. Oni su u ovo ušli sa manjim javnim dugom, ali jedva da im je on nešto porastao. Po meni lično, veći će izazov biti održavati stopu rasta od četiri odsto", kaže Nikolić.

Novembarski podaci pokazuju da je industrijska proizvodnja u ovom mesecu bila 1,1 odsto veća nego godinu pre, a u slučaju prerađivačke rast je bio 1,5 odsto. Ostaju nam stare boljke, pada prehrambena i automobilska industrija, kao i proizvodnja osnovnih metala.