Da li će radnici iz S. Makedonije i Albanije smanjiti zapošljavanje našeg stanovništva?

Prema njegovim rečima, liberalan pristup prema migrantskoj krizi, kao i otvaranje granica sa Severnom Makedonijom i Albanijom za slobodniji protok ljudi, robe i kapitala ne znači da će se u Srbiji "naseliti migranti i da onda nećemo imati gde da živimo", niti da će radna snaga iz te dve zenlje smanjiti mogućnosti za zapošljavanje domaćeg stanovništva.

Đorđević je rekao da je "mali šengen", kako se naziva dogovor postignut u Tirani, projekat koji će omogućiti lakše dobijanje radne dozvole za radnike iz država koje su potpisnice ovog sporazuma.

On je dodao da će naredne godine biti usvojena "industrijska strategija", koja će pokazati gde Srbija ekonomski želi da bude za 50 godina, i shodno tome za kakvom radnom snagom postoji potreba.

"Radi se industrijska strategija, šta želimo u Srbiji, kakvu Srbiju želimo kada je u pitanju ekonomija. Nemci to rade za 50 ili 100 godina unapred i tačno znaju šta žele. Postoje konsenzus kod svih u Nemackoj o tome gde žele da vide Nemačku. Tako bismo i mi ovde želeli da imamo konsenzus, gde vidimo Srbiju za 50 godina kada je u pitanju ekonomija, a onda možemo da se borimo politički", kazao je Đorđević.

On je rekao da ekonomske migracije uvek postoje i da kretanje radne snage postoji u čitavoj Evropi a ne samo na Balkanu, i kao primer naveo da ljudi iz Srbije odlaze i traže posao u Nemačkoj, dok iz Nemačke ljudi odlaze da rade u Norvešku.

"Želimo da razvijemo našu zemlju da bude ekonomski snažna. Ideja "malog Šengena" jeste da više neće biti potrebna radna dozvola, odnosno pojednostavljen je način da dobijete radnu dozvolu, da radite da ne čekate", rekao je Đorđević. Dodao je da je pre postizanja dogovora o "malom šengenu" zakon nalagao da kada neka kompanija hoće da dovede nekog radnika koji nije iz Srbije bilo je potrebno tri meseca dok ta osoba ne dobije prvo boravišnu a zatim i radnu dozvolu.

On je rekao da će od 1. januara gradjani Srbije, Severne Makedonije i Albanije moći da prelaze granice samo sa ličnom kartom a da se već na granici prijave za dobijanje radne dozvole.

Za posao u Srbiji gradjani iz inostranstva moći će da apliciraju takodje prilikom aplikacije za vizu.

"Dok se u ambasadi obradjuju zahtevi za vizu neko iz inostranstva će moći da se paralelno prijavi i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Uvek gledamo prvo da li postoji takav kadar na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje a prednost će biti data domaćoj radnoj snazi", kazao je Đorđević.