"Svaki građanin Srbije koji pogine u saobraćajnoj nesreći vredi 478.000 €"

Beograd -- U Srbiji je prošle godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 546 ljudi!

Izvor: Večernje novosti, Petar Živković
Podeli
Foto: Depositphotos, exinocactus, 1803795
Foto: Depositphotos, exinocactus, 1803795

Iako je to, bar u našim krajevima nepopularno, taj crni broj može da se, po važećim metodologijama, iskaže i u novčanom iznosu.

Prema našim standardima, državu bi ovaj nesrećni bilans koštao oko 250 miliona evra, a po evropskim više od 1,6 milijardi evra!

"Veoma je teško govoriti o tome jer je svakako svaki ljudski život neprocenjiv", kaže, za "Novosti" profesor dr Milan Vujanić.

Svaka država, međutim, mora da ukalkuliše sve aspekte saobraćajnih nesreća, da sve izvaga da bi, u okviru svojih mogućnosti, mogla da predupredi i smanji broj nezgoda. Tako su naše nadležne instutucije donele plan smanjenja broja nesreća, među kojima je i cilj da 2020. nijedno dete ne strada na našim drumovima, a sve to iziskuje i ogromna sredstva.

"Svaki uložen dinar je izuzetno značajan i spasavanje svakog ljudskog života je nemerljivo. Ali ma koliko to izgledalo nepopularno, nehumano, tačno je izračunato i koliko košta gubitak svakog čoveka", priča Vujanić.

Profesor Vujanić kaže da postoji precizna računica koliko košta gubitak svakog života u saobraćajnim nesrećama. Kod nas je ta suma 478.000 evra, dok je u zemljama Evrope po starom sistemu donedavno bila oko 1,3 miliona evra, a po novim proračunima, sveobuhvatnijoj metodoligiji, 3,2 miliona evra!

"Nisu oni nehumaniji od nas. Jednostavno, oni pokušavaju da pokažu koliko sve to košta jedno društvo. Ni oni jasno ne tvrde da ljudski život ima cenu, i tu moramo da se razumemo.

*To bi značilo da je Srbija prošle godine, kada je nastradalo 546 lica, izgubila i oko 270 miliona evra. Kad bismo računali po evropskim kriterijumima, ta suma bi iznosila basnoslovnih 1,6 milijardi evra. Kako se dolazi do tih proračuna?

"Nažalost, ljudski život nema cenu, ali se računa koliko je uloženo u školovanje, zdravstvenu zaštitu, koliko bi ta osoba doprinela društvu kroz poreze, plaćanje penzijskog, zdravstvenog osiguranja, kroz to koliko bi doprineo radom, podizanjem dece i slično. To su takozvani troškovi u senci".

* Sve ovo se radi da bi se "opravdalo" ulaganje u bezbednost u saobraćaju?

"Amerikanci su, na primer, izračunali da muško dete od 10 godina koje, nažalost, izgubi život, državu košta 110.000 dolara, a žensko 70.000. Zašto, ne znam, ali tako je", kaže dr Vujanić.

* Ono što je, takođe, bar za naše pojmove nezamislivo jeste da, na primer, slabije obrazovan čovek "košta" višestruko manje od doktora nauka.

"Ponavljam da je sa našim sistemom vrednosti ovo teško prihvatiti, ali tako razvijene zemlje računaju. Oni čak izračunaju koliko košta izdržavanje kazne lica koje je odgovorno za udes, kolike su plate čuvara zatvora, dnevnice. Koliko košta uviđaj, veštačenje. Tu su troškovi automobila i slično, najmanji, skoro beznačajni u celoj sumi."

* Koji je cilj ovakvog računanja?

"U Srbiji smo od 1.274 poginula 2000. godine uspeli da raznim merama smanjimo taj broj na 500-600 poginulih. Sve to zahteva i znatna materijalna sredstva. Kako ih obezbediti, kako do njih doći je druga tema. Ali, pogledajte slučaj iz jedne razvijene države koja, na primer, na nekom delu puta ima 200-300 poginulih godišnje, i to ih košta 600 miliona evra. Oni onda kažu da bi izgradnja nove saobraćajnice, obilaznice, nadvožnjaka, tunela, koštala 500 miliona ali da bi se sačuvali mnogobrojni životi. I odmah rade. To je poenta svega", zaključuje profesor dr Milan Vujanić.

strana 1 od 193 idi na stranu