"Kineska inicijativa Pojas i put može da donese koristi, ali i neke loše stvari"

Kineska inicijativa Pojas i put može da omogući realizaciju velikih infastrukturnih projekata u evropskim zemljama i poveže ekonomije Zapadnog Balkana.

Izvor: Tanjug Beograd
Podeli
FOTO: TANJUG, DRAGAN KUJUNDZIC bk
FOTO: TANJUG, DRAGAN KUJUNDZIC bk

Ali vlade u regionu i EU treba da budu oprezni i imaju izbalansiran pristup, rečeno je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu.

Na panelu o kineskoj inicijativi Pojas i put - evropske perspektive istraživač Centra za proučavanje evropskog susedstva (CENS) Centralnoevropskog univerziteta Hana Semanić je ukazala da je Kina bez sumnje svojim prisustvom dublje ušla u region i da planira tu da ostane duže vreme.

Navela je da Kina puno investira u zemlje Zapadnog Balkana koje još nisu postale članice EU i to najčešće u infrastrukturu, telekomunikacije, IT i druge oblasti i da su posebno fokusirani na velike infastrukturne projekte.

"Građani su veoma podeljeni po tom pitanju, da li je to dobro ili ne. Postavlja se, takođe, pitanje da li će to dugoročno biti dobro za zemlje u regionu", navela je ona.
Po njoj, velika investicija Kine u Crnoj Gori mogla da bude i loša po tu zemlju ako se uzme u obzir koliko se zadužila zbog izgradnje auto-puta, kao i da javnost nije dovoljno upoznata sa mogućim posledicama.

Kako je rekla, Kina je tu da ponudi nešto po njihovim uslovima i nije tu zbog altruizma već zbog svojih interesa i potreba.

"Sa druge strane, imate vlasti u Crnoj Gori koje kažu da će to biti uspešan projekat i da je to ono što je potrebno zemlji", kaže Semanićeva i upozorava da bi, ipak, to moglo da "dužnička zamka" za Crnu Goru.

Isto je i u slučaju BiH koja će sa Kinezima graditi termoelektranu u Tuzli i za koji se dosta zadužila.

Istakla je da kineske investicije mogu da pomognu zemljama u regionu da realizuju projekte, ali da je zato potreban izbalansiran pristup vlada u regionu po pitanju tih investicija.

Istraživač Novog puta svile iz Velike Britanije Džejkob Mardel je rekao da su kineske investicije i interes u Srbiji verovatno veći problem nego bilo gde i da se upravo po pitanu Srbije najviše postavlja pitanje kineskih investicija u Evropi.

Kaže da je Srbija dobro mesto za kineske investicije pošto ulaže u razvoj infrastrukture, dok Kina ima velika sredstva za ulaganje.

Kako je rekao, ta inicijativa može da donese zemljama kako koristi, ali i neke loše stvari jer se ne poštuje evropska regulativa u realizaciji projekata.

"Takođe, raste politički uticaj Kine na zemlju u regionu. Kinezi nisu došli ovde zato što im je ovde previše fino već zato da bi zaradili novac."

Mardel ističe da kada je reč o Srbiji postoji prijateljstvo dva naroda, ali i jake veze na relaciji Beograd - Peking.

Podsetio je da kineska kompanija CRBC (Čajna road and bridž korporejšen) ima puno iskustva u Srbiji i Crnoj Gori i da će to iskustvo primeniti u Hrvatskoj, gde će izgraditi Pelješki most i dodao da će taj projekt biti finansiran i sredstvima EU.

"CRBC ima mnogo veći obrt nego što je BDP Crne Gore, tako da im je teško da pregovaraju sa tom kompanijom, dok Srbija, sa druge strane, ima tu mnogo bolju situaciju i institucionalne kapacitete za pregovore i realizaciju projekata sa Kinom", dodao je Mardel.

Istraživač na Poljskoj akademiji nauka Anastas Vangeli smatra da inicijativa Pojas i put ubrzava proces uzrastanja Kine.

“Reč je o široj viziji povezivanja ekonomija u regionu. Jedna od ključnih ideja u ovom procesu je da ukoliko izgradite put, vi ćete razviti i ekonomiju i investicije”, ističe Vangeli.

On objašnjava da se radi o unapređenju integracije lokalnih ekonomija jer, kako navodi, kineski političari zaista veruju u koncept međuzavisnosti.

“Ali, reč je o diskursu koji je zaista izazov. Strah od Kine je precenjen, jer već imamo takmičenja u Evropi na više nivoa, kako unutar evrospkog tržišta, tako i ekonomsko takmičenje izmedju EU i Kine”, navodi Vangeli.

U tom smislu, ističe on, teško je da Evropljani govore jednim glasom jer postoje različiti nacionalni ekonomski interesi, što u ovom slučaju nije povezano sa ekonomskim interesima Kine.

“Inicijativa Pojas i put, ipak, nije glavna i jedina opcija u Evropi. Kina ima potrebu da proširi svoje tržiste, da ne radi samo sa SAD, već i sa Evropom, ostatkom Azije i Latinskom Amerikom”, objašnjava Vangeli.

Međutim, Vangeli dodaje i to da postizanje trgovinskog sporazuma između SAD i Kine ne bi bilo povoljno za Evropu, jer, kaže on, ukoliko Kina pristane na veliki uvoz iz SAD ili veliki izvoz u SAD to će umanjiti njenu zainteresovanost za proširenje na evropskom tržištu.

Pokretanje 17+1 incijative je samo prikazivanje realnosti u Evropi, koja se kreće u dve brzine. Zapravo deo ove inicijative su zemlje koje imaju niži intenzitet ekonomskih odnosa sa Kinom, jer, uglavnom, zemlje Zapadne Evrope ostvaruju 80 odsto ekonomskih odnosa sa Kinom kada je reč o ekonomskoj saradnji izmedju Kine i Evrope, konstatovao je Vangeli.

Šefica Istraživačke grupe za razvoj ekonomije i regionalne studije u Mađarskoj akademiji nauka Agnes Sunoma ocenila je da evropske zemlje nemaju isti pristup po pitanju inicijative Pojas i put.

Takođe, kaže da je Mađarska možda najviše prokineska zemlja u Višegradskoj grupi.

"“Mi smo zaista povezani sa Kinom i na političkom i na ekonomskom nivou. Sa druge strane, u okviru Višegradske grupe Slovačka je najmanje povezana sa Pekingom, imajući u vidu da u toj zemlji nema velike kineske investicije, te su oni najviše uzdržani po tom pitanju", objašnjava Sunoma.

Na pitanje koju poruku šalje zemljama u regionu Zapadnog Balkana na osnovu mađarskog iskustva saradnje sa Kinom, Sunoma je rekla da države na Zapadnom Balkanu moraju da budu strpljive.

Morate da poznajete kinesku filozofiju biznisa, jer ako je ne poznajete teško će te uspeti da sarađujete s njima. Vlasti na Zapadnom Balkanu treba da budu strpljivi pošto Kinezi razmišljaju dugoročno o svojim investicijama, ne razmišljaju samo na period od pet ili četiri godine”, naglašava ona.

strana 1 od 193 idi na stranu