Šta je bihevioralna ekonomija: Zašto kupujemo previše, a premalo štedimo?

Beograd -- Bihevioralna ekonomija je jedna od najmlađih ekonomskih grana, koja se intenzivno razvija poslednjih petnaestak godina.

Izvor: RTS Beograd
Podeli
Foto: Depositphotos, gpointstudio
Foto: Depositphotos, gpointstudio

Ova grana ekonomije izučava vezu između psihologije i ekonomije, a rezultati su veoma korisni za marketing, ali i za kreatore ekonomske politike.

Tradicionalna ekonomija čoveka smatra savršeno racionalnim tržišnim akterom, koji ima sve informacije i odlično barata statističko-matematičkim proračunima, kako bi došao do najboljih odluka.

Bihevioralna ekonomija se fokusira na običnog čoveka, sa ograničenom pažnjom, koji najčešće nema pristup svim informacijama već obrađuje one koje smatra najrelevantnijim. Zbog toga te odluke nisu uvek optimalne i racionalne.

Ova nauka je na najvišem nivou razvoja u Americi, a kod nas je u povoju. Dr Dragana Draganac jedini je doktor nauka iz ove oblasti u Srbiji, a kao Fulbrajtov stipendista usavršavala se na Harvardu.

Dr Draganac ističe da je suština i cilj bihevioralne ekonomije objašnjavanje postupaka pojedinca koji nisu savršeno racionalni i koji se, sem rezonovanjem, vode i intuicijom, koriste mentalne prečice u odlučivanju i skloni su pristrasnostima.

"Uvođenjem psiholoških koncepata poput iluzije kontrole, preteranog samopouzdanja, preterane ili nedovoljne reakcije na informacije je postalo neminovnost. Eksperiment, kao važan metodološki aparat bihevioralne ekonomije, je omogućio otkrivanje verovanja i očekivanja pojedinaca, što do tada skoro da nije bilo moguće", ukazuje dr Draganac.

U stranoj literaturi za bihevioralnu ekonomiju se koristi naziv psihološka ekonomija ili ekonomija ponašanja.

Kolumnista Njujork tajmsa Pol Salivan smatra da u potrošačkom društvu koje je osvojilo svet ljudi nisu racionalni kada je novac u pitanju. Kupujemo previše, a premalo štedimo, kao da šopingom rešavamo neke druge probleme.

Dr Draganac napominje da su koristi od istraživanja u ovoj oblasti višestruke.

Koriste ih investitori na finansijskom tržištu, potrošači, pojedinci koji upravljaju finansijama domaćinstava, zatim menadžeri kompanija, marketinški stručnjaci, nosioci ekonomskih i javnih politika, regulatori finansijskih tržišta.

"Na primer, menadžeri kompanija, primenjujući principe bihevioralnih korporativnih finansija mogu da koriguju svoje odluke o ulaganjima i zaduživanju i tako da doprinose povećanju vrednosti preduzeća", kaže dr Draganac.

Osnivač bihevioralne ekonomije je Amerikanac Ričard Taler, koji je za istraživanja iz te oblasti 2017. godine dobio Nobelovu nagradu.

Stručnjaci ističu da preko noći ne možemo postati ekonomisti, ali ako smo svesni svojih predrasuda koje utiču na finansijske odluke, možemo biti racionalni ulagači u firme i domaćinstva.

strana 1 od 193 idi na stranu