Mali: MMF zadovoljan napretkom srpske ekonomije VIDEO

Istakao je da je MMF ostao pri projekciji privrednog rasta od 3,5 odsto za ovu godinu, saopštilo je Ministarstvo finansija.

"Nakon rekordnog rasta prošle godine, MMF je ostao pri projekciji rasta naše privrede ove godine od 3,5 odsto uz dogovorenu projekciju od četiri odsto za narednu godinu, i pored velikog broja eksternih negativnih faktora", rekao je Mali na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije, povodom trećeg razmatranja rezultata u okviru programa "The Policy Coordination Instrument”.

On je istakao i da će dodatni impuls privrednom rastu dati građevinarstvo, na šta ukazuju i podaci o izdatim građevinskim dozvolama i podaci o ugovorenim poslovima, na osnovu čega se očekuje rast ovog sektora i iznad 20 odsto u poslednja dva kvartala, saopšteno je.

"Mi smo u julu imali rast od 4,4 odsto, u avgustu je ostvaren rast od 3,8 odsto, tako da smo na dobrom putu da ostvarimo rast od 3,5 odsto ove godine, možda čak i malo više, što je u ovim uslovima eksternih opasnosti, veoma važno", rekao je Mali i dodao da mu je drago što je MMF prepoznao tu strukturu rasta srpske ekonomije na domaćoj tražnji i investicijama.

On je dodao da je realan rast zarada u prvoj polovini ove godine iznosio 7,3 odsto i da je prevashodno vođen rastom zarada u privatnom sektoru.

"Mi smo na stabilnim nogama, apsolutno su konsolidovane naše javne finansije", rekao je Mali i zahvalio se MMF-u na svim sugestijama i savetima koje je Vlada Srbija dobila do sada.

Ministar je istakao da ga raduje i to što je u prvih devet meseci ostvaren suficit republičkog budžeta u iznosu od 49,9 milijardi dinara, što je za 63,2 milijarde dinara bolje od planiranog.

"I upravo zbog toga smo imali rebanals budžeta. Taj višak novca smo usmerili ka većim kapitalnim investicijama, ka povećanju plata u javnom sektoru i ka isplati jednokratne pomoći penzionerima", rekao je Mali.

Mali je podsetio da je Srbija po visini stranih direktnih investicija na oko 2,3 milijarde evra, u prvih sedam meseci, što je za 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine, što znači da smo na pragu još jedne rekordne godine po tom pitanju, kaže se u saopštenju.

"Kapitalne investicije su nam u budžetu za sledeću godinu apsolutni prioritet, i biće na nivou od 4,4 odsto BDP-a. Očekuje nas mnogo velikih i važnih projekata kada je reč o infrastrukturi", naglasio je Mali.

On je dodao i da je sa MMF-om definisano dalje smanjenje javnog duga te da tako do kraja ove godine naš javni dug neće preći 51,3 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, kada je reč o fiskalnom okviru za sledeću godinu, za jedno desetak dana će Vlada Srbije izaći sa predlogom budžeta za 2020. godinu.

"Biće to razvojni budžet. Mi već imamo sada spisak projekata koje ćemo nastaviti da radimo. Obezbeđena su sredstva za Moravski Koridor, za deonicu Pojate-Preljina, za izgradnju autoputa Beoograd-Sarajevo, za izgradnju deonice Ruma-Šabac-Loznica, zatim za deonicu Obrenovac-Ljig, Surčin-Obrenovac, Novi Beograd – Surčin, za beogradsku obilaznicu, odnosno završetak deonice od Ostružnice do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma i dalje velike investicije u železnice", rekao je Mali.

Prema njegovoim rečima, planiran je održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5 odsto BDP.

"Taj nivo deficita nam obezbeđuje kontinuirano smanjenje učešća javnog duga u našem BDP-u. Osim toga, dogovorili smo da idemo na dalje smanjenje poreza na rad sa 62 odsto na 61 odsto, kako bi privreda bila još konkurentnija.

Govoreći o ciljevima aktuelnog aranžmana sa MMF, on je podvukao da se oni redom ispunjavaju, kao što je uvođenje indeksacije penzija, usvajanje paketa zakona za razvoj tržišta kapitala, reforma Poreske uprave, bolje upravljanje kapitalnim projektima i fiskalnim rizicima.

"Plate u javnom sektoru će biti veće za između 8 i 15 odsto, a od 1. januara idemo na indeksaciju penzija i implemantaciju "švajcarskog modela". To je obećanje koje smo ispunili, da izađemo ove godine sa predlogom. Ovaj model podrazumeva da se 50 odsto penzije zavise od inflacije a 50 odsto od rasta plata, a posmatra se period od 12 meseci", objasnio je Mali i dodao da je to dobar i trenutno najrealniji model, sa kojim se saglasio i MMF.

On je podsetio i da se od 1. januara ukidaju Zakoni o umanjenju plata u javnim preduzećima u lokalnim samoupravama, što zaposlenima pruža mogućnost za povećanja plata od minimum pet odsto.

Mali se osvrnuo i na reformu plata u javnom sektoru, istakavši da se očekuje punu implementaciju novog sistema plata počevši od 1. januara 2021. godine, a nakon što se usvoji Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnom sektoru u drugoj polovini 2020. godine.

"Dodata obaveza je usvajanje metodologije o zapošljavanju u javnom sektoru. Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi do kraja ove godine i mi ćemo zajedno sa Svetskom bankom i MMF-om tokom naredne godine definisati novu metodologiju za zapošljavanje, da podstaknemo zapošljavanje u javnom sektoru, onih kadrova koji su neophodni a da sa druge strane da zadržimo kontrolu zapošljavanja u javnom sektoru", naveo je Mali.

Govoreći o privatizaciji Komercijalne banke Srbije, Mali je rekao da je prvi deo procesa završen i da su stigle neobavezujuće ponude.

"Trenutno se radi detaljna analiza poslovanja Komercijalne banke. Do 2. decembra 2019. godine očekujemo i obavezujuće ponude i tada ćemo znati da li smo pronašli partnera i za Komercijalnu banku", rekao je Mali.

Šef Misije MMF Jan Kes Martejn, očekuje da će realni rast BDP-a ove godine iznositi 3,5 procenata i 4,0 procenta 2020. godine, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji, saopšteno je.

"Inflacija se zadržala na niskom nivou, očekuje se da će se u 2020. kretati u donjoj polovini ciljanog koridora, a relaksirani stav monetarne politike je i dalje ispravan s obzirom na niske inflatorne pritiske", istakao je Martejn.

On naglašava da su dobri fiskalni rezultati nastavljeni u prva tri kvartala 2019, da je na nivou opšte države zabeležen suficit u periodu od januara do avgusta, i da javni dug nastavlja da pada, dok su prinosi na državne obveznice dostigli rekordno niske nivoe.

Konferenciji je prisustvovala i viceguverkerka Narodne banke Srbije Ana Ivković, koja je istakla da je i tokom ove misije zajednička ocena da je inflacija niska i stabilna, te da se to očekuje i za naredni period.

"To je takođe i ocena rejting agencija poput Mudiza, koji je u septembru povećao izglede za rast našeg rejtinga, kao i rejting agencije Fič rejting koji je krajem septembra povećao kreditni rejting Srbije, tako da smo sada na jedan korak od investicionog rejtinga", istakla je Ana Ivković.

Republika Srbija i Međunarodni monetarni fond u avgustu 2018. godine ušli u novi program, koji je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Novi aranžman trajaće 30 meseci, odnosno do januara 2021. godine, saopšteno je iz ministarstva.