Eksperti: Energetski sporazum s Rusijom doneo velike koristi srpskoj energetici

Beograd -- Energetski sporazum s Rusijom doneo je velike koristi srpskoj eneregetici, rekli su Tanjugu stručnjaci za energetiku.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/vladymyrb
Foto: Depositphotos/vladymyrb

Prema njihovim rečima, sadašnja izgradnja gasovoda kroz Srbiju za ruski gas, u okviru Turskog toka, predstavlja nastavak realizacije tog sporazuma.

Kažu da se Energetski sporazum iz 2008. godine povremeno osporava isključivo iz političkih razloga.

Tri komponente

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević je objasnio da sporazum ima tri komponente: jedna je bila izgadnja gasovoda Južni tok, zatim privatizacija NIS-a i izgradnja gasnog skladišta.

Projekat izgradnje Južnog toka je obustavljen iz objektivnih razloga, koji nisu imali direktno veze sa Srbijom već sa Bugarskom, naveo je Radosavljević.

"Druge dve komponente su realizovane, a najvažnija je možda skladište prirodnog gasa u Banatskom Dvoru, koje sada može da zadovolji oko 35 odsto godišnje potrošnje gasa čitave Srbije, što je značajan resurs", naglasio je Radosavljević.

Podseća da to podzemno skladište može da primi oko 450 milijardi kubnih metara gasa i da se planira njegovo dodatno proširenje.

Kada je reč o privatizaciji NIS-a od strane Gaspromnjefta, Radosavljević ističe da je to preduzeće od gubitaša postalo jedno od najuspešnijih u regionu i ima nekoliko milijardi evra investicija. Kako kaže, uprkos tome što neki osporavaju tu privatizaciju i postavljaju pitanje da li je za NIS moglo više da se dobije, NIS je sada savremeno i profitabilno preduzeće.

"Jasno je da je sporazum s Rusijom imao određene koristi za Srbiju i da te koristi još uvek postoje", Radosavljević.

Rudna renta

Pojedine političke stranke kritikuju kako Gaspromnjeft, koji ima većinski udeo u NIS-u, plaća svega tri odsto rudnu rentu, kao i da je ona mnogo viša u zemljama u regionu, a Radosavljević odgovara da je u trenutku privatizacije NIS-a zakon predviđao rudnu rentu od tri odsto.

"U međuvremenu je zakon promenjen, a investitor je dobio kao i mnogi drugi investitori u zemlji mogućnost da se poreska politika ne menja određeni niz godina. Tako da je prilikom privatizacije NIS-a obećano Gaspromnjeftu da se, mislim, do 2021. ili 2023. godine, neće menjati poreska politika. A to podrazumeva da oni porezi poput rudne rente koji su postojali u trenutku privatizacije ostaju na snazi koliko je dogovoreno", rekao je Radosavljević.

Naveo je da to nije jedinstven slučaj i da je mnogim preduzećima prilikom privatizacije data mogućnost da ne plaća porez na dobit, "kao što je slučaj, na primer, sa Fijatom". Takođe, ni neka druga preduzeća nisu plaćala određene poreze ili se nisu menjali dok ona nisu postala profitabilna ili kako je bilo predviđeno tim ugovorima.

"Tu nema polemike i mislim da država treba svakom investitoru da ispuni ono što je obećala, bez obzira što se nama to sada ne sviđa. Razlika između tri i sedam odsto rudne rente predstavlja određenu količina novca, ali se ona meri u tri ili četiri milijarde dinara i ako se poredi prema 2.000 milijardi dinara koliko je konsolidovani budžet Srbije, skoro je pa ništa", kaže Radosavljević.

Dodaje da, prema njegovom mišljenju, budžet ne bi bio enormno bogatiji kada bi naplaćivao i taj iznos rudne rente "a kršio bi se zakon".

"Tako da mislim da je tu reč o polemici radi polemike koja nije zasnovana na činjenicama. Zakon koji je ratifikovan u Skupštini mora da se ispoštuje do kraja, a nakon toga NIS će kao i svako drugo preduzeće morati da plaća rudnu rentu koja je predviđena zakonom, ako se taj zakon u međuvremenu ne promeni", ističe Radosavljević.

Turski tok

Dodaje da je na neki način gradnja gasovoda u Srbiji koji se naziva Turski tok nastavak realizacije energetskog sporazuma sa Rusijom. Radosavljević smatra da je i taj projekat još pod znakom pitanja, pre svega, zbog Bugarske, ali je izrazio očekivanje da će taj gasovod biti realizovan.

"Ako se realizuje, na neki način će zadovoljiti i taj prvi deo gasnog sporazuma s Rusijom koji se tiče gasovoda, pod malo drugačijim finansijskim uslovima. Nadam se da će Srbija dobiti taj gasovod. Tako da možemo reći da će sve tri komponente sporazuma biti ispunjene", zaključio je Radosavljević.

Stručnjak za energetiku Jelica Putnković kaže da je energetski sporazum s Rusijom već godinama predmet napada "uglavnom od političara, od kojih je većina u vlasti bila u vreme kada je prodavana Naftna industrija Srbije Gaspromu i pravljen međudržavni sporazum sa Ruskom Federacijom".

Kako je rekla, oni su učestvovali i u donošenju zakona kojim je definisana rudna renta, ne samo za sirovu naftu i prirodni gas, kao i propisa po kojima se kontroliše eksploatacija prirodnih bogatstava.

Magistralni gasovod

"Zanimljivo je da kritičari Energetskog sporazuma s Rusijom i toga što već nije izgrađen gasovod Južni tok ne pominju da je proletos Gastrans (mešovita firma Gasproma i Srbijagasa) započela gradnju magistralnog gasovoda od granice s Bugarskom kod Zaječara do mađarske granice, kojim će ruski gas iz Turskog toka preko Bugarske stizati u Srbiju i biti transportovan dalje ka evropskim potrošačima", kazala je.

Kritičari energetskog sporazuma ne komentarišu ni to što je NIS-ova rafinerija nafte u Pančevu među najmodernijim u Evropi, navodi Putniković.

"Ne komentarišu ni to što NIS proizvodi i izvozi gorivo na evropsko tržište i što se ta kompanija pozicionirala na okolnim tržištima: u Republici Srpskoj, Bugarskoj i Rumuniji, gde su im konkurencija mađarski MOL - odnosno INA, austrijski OMV, ruski Lukoil i slovenački Petrol. Već u susednoj Hrvatskoj ne mogu da se pohvale takvim statusom svojih rafinerija, jer mađarski MOL u svojim strateškim planovima nije Inine rafinerije u Rijeci i Sisku odredio za tržišnu utakmicu", naglasila je Putniković.

strana 1 od 186 idi na stranu