Sve manje radnog siromaštva, ali i dalje postoji rizik

I dalje zabrinjava podatak da i oni koji rade imaju niži obrazovni status i nesigurne poslove usled čega su i dalje u riziku od siromaštva, rečeno je na konferenciji "Tržište rada i socijalna analiza na Zapadnom Balkanu - od podataka do politike".

Konferenciju su organizovali nemačka Fondacija "Fridrih Ebert" i Socijalno-ekonomski forum Evropskog pokreta u Srbiji, a predstavljen je najnoviji izveštaj o siromaštvu zaposlenih u zemljama Zapadnog Balkana koji se izrađuje u saradnji sa Evropskom mrežom za socijalnu politiku. Rezultati novog izveštaja objavljenog pre oko mesec i po dana odnose se i na Srbiju, i oni pokazuju da je takozvano radno siromaštvo osoba koje imaju posao opalo u odnosu na proteklih četiri-pet godina, rekla je profesorka na Ekonomskom fakultetu i direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN Jelena Žarković.

Tada je nivo radnog siromaštva isnosio 15 odsto, a sada je 10 odsto, navela je ona i ocenila da to predstavlja dobar pokazatelj. "Zabrinjava ipak to što kada se pogleda ko su osobe koje su izložene siromaštvu vidi da su to ljudi s nižim obrazovanjem koji rade nesigurne poslove, s delimičnim radnim vremenom, i to što imaju nizak intenzitet rada", rekla je Tanjugu Žarkovićeva.

To praktično znači da u toku 12 meseci oni rade manje od dva i po meseca, i uglavnom je reč o povremenim poslovima. Oni su najviše izloženi siromaštvu i uglavnom žive u višečlanim porodicama gde ima više dece, pa je samim tim problem i generacijsko prenošenje radnog siromaštva, istakla je profesorka Žarković. Ona kaže da je zaposlenost u Srbiji od 2013. godine porasla, ali da je uglavnom reč o nisko produktivnim, manje plaćenim poslovima, za koje su potrebne niže kvalifikacije. Stopa siromaštva jeste pala, ali su oni i dalje u riziku od siromastva iako imaju posao, objasnila je Žarkovićeva.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medjak rekao je da ulaskom u EU jedna država mora da dostigne nivo tržišne privrede koja je sposobna da izgradi konkurenciju na jedinstvenom tržištu. On je istakao da je Srbija suočena s velikim odlivom stanovništva i da to nije problem samo u Srbiji, već na celom Zapadnom Balkanu. "Moramo da otvorimo teška pitanja, odnosno kako ljudi ovde žive i kakvu perspektivu imaju, jer oni ne odlaze samo zbog novca već i nepostojanja perspektive", rekao je Medjak.

Kaže da je važno da se više razmišlja i govori o tome šta može doprineti socijalnom i ekonomskom razvoju, da građani to osete i samim tim odluče da ne odlaze u druge zemlje. Kristijana Vestfal iz Direktorata za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Evropske komisije takođe je ukazala na problem odlaska stanovništva u druge zemlje i dodala da su zemlje Zapadnog Balkana suočene sa nepovoljnim trendovima na tržištu rada, odnosno niskom participacijom.

Ona je dodala da je učešće zena u zaposlenosti niže, i da iako su razlike izmedju regiona i zemaja EU velike kada je ova oblast u pitanju, i u EU takodje postoji niži udeo žena u ukupnoj zaposlenosti. Vestfalova je rekla da potrebno je da se reše mnogi izazovi i da je u regionu problem upravo dugoročna nezaposlenost, odnosno to što su ljudi godinama bez posla.

"Dosta ljudi napušta region i javlja se manjak radne snage, i primetno je da je mnogo teško pronaći neke profesije poput zanatlija", rekla je Kristijana Vestfal. Ona je istakla da je važno uhvatiti korak sa standardima EU. Ako bi rast BDP-a u zemljama Zapadnog Balkana bio pet odsto godišnje u kontinuitetu, bilo bi potrebno 20 godina za dostizanje nivoa životnog standarda u EU, rekla je Vestfalova.