Na dobrom putu: Politika niskog deficita vodi bržem privrednom rastu

"Ako se i dalje nastavi politika veoma niskog deficita, de fakto uravnoteženog budžeta što i jeste najavljena politika vlade, taj opadajući javni dug u osnovi će značiti i manje kamatne stope kako za državu, tako i za privatni sektor - a to onda i znači brži privredni rast", rekao je predsednik Fiskalnog saveta za RTS.

Jednim delom se to već dešava i kamatne stope se smanjuju, ali indikator je da mi imamo još prostora i potrebe da idemo dalje, dodaje on.

Procena da će srpska ekonomija u naredne četiri godine porasti za 20 odsto, realna je ukoliko bi u međuvremenu izdvajanja za investicije iz BDP-a sa sadašnjih 18 dostigla 23 procenta, ocenjuje Petrović.

On je potvrdio da je i njegov utisak da je posle ove posete MMF-a u završnim izjavama bilo najviše saglasja između predstavnika misije, vlade i stavova Fiskalnog saveta o životnim pitanjima.

"Definitivno, samom činjenicom da je usvojeno to da se uvede indeksacija penzija, druga stvar, mi smo još ranije a posebno kad je pripreman budžet za 2019. ukazivali na to da zabrana zapošljavanja u državnom sektoru postaje kontraproduktivna, sugerišemo da se uporedo radi i analiza stvarnih potreba za kadrovima u pojedinim delovima - negde su viškovi negde manjkovi. Ima još jedna stvar koja nije možda toliko zapaženo prošla, gde postoji velika saglasnost sa Fiskalnim savetom - a to je ponovno uvođenje fiskalnih pravila", rekao je on.

Petrović kaže da je za njega iznenađenje odlaganje reforme plata u javnom sektoru za sredinu iduće godine jer to znači odlaganje za 2021. pošto se ne mogu urediti platni razredi bez promene budžeta.