Srbija će zaraditi na njivama bez GMO

Beograd -- Srbiji ne treba GMO! Ako već ne vodimo računa o zdravlju i štetnosti proizvoda dobijenih genetičkom modifikacijom, ono bar da se okrenemo finansijskom momentu.

Izvor: Večernje novosti
Podeli
Foto: Depositphotos, ulkan, 49728463
Foto: Depositphotos, ulkan, 49728463

Ne postoji nijedan ekonomski interes da dozvolimo promet, prodaju i uzgoj GMO.

Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, kada je reč o zakonu kojim se štiti domaća proizvodnja i na neki način ne dopušta gajenje i promet GMO, to treba poštovati. Dokle god možemo da naplatimo naše "čiste" proizvode, ne treba da žurimo sa menjanjem postojećih zakonskih odredaba, pišu Novosti.

"Srbija je već godinama pod pritiskom i prete nam da ne možemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, zbog zakona o GMO, koji zabranjuje promet, preradu i uzgoj. Imajući u vidu da nećemo skoro u EU, sigurno ne bar do 2025. godine, ne bi trebalo da udovoljavamo zahtevima. Čim to budemo dozvolili, odmah će biti ugrožena domaća proizvodnja. Naša zemlja treba da brani tu zabranu, dokle god bude mogla, jer sada možemo dobro da naplatimo soju i kukuruz, koji su najčešća meta genetičke modifikacije", kaže Prostran

Kako objašnjava profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista, u Srbiji se već koriste proizvodi koji imaju veze sa GM, jer uvozimo mleko, meso i prerađevine, iz zemalja gde je dozvoljena upotreba genetski modifikovane soje i kukuruza u ishrani stoke.

Inače, Srbiju je 2014. godine uzbunila "GMO afera" u restoranima "Mekdonaldsa", kada su potvrdili da je u ponudi njihovih restorana mogla da se nađe piletina koja je tovljena GM hranom. Piletina je bila nabavljena u Mađarskoj.

"Preko Kosova se svašta dovozi. Postoji i ilegalni uvoz GM soje u našoj zemlji, ali i odsustvo detaljne kontrole za uzorkovanje svih, ili bar više od 90 odsto, uvoznih kontingenata poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, već se prihvata njihova deklaracija. Iz Rumunije i BiH najvše se vraća GM soja", upozorava profesor Ševarlić.

Prema rečima profesora Ševarlića, u svetu je 10 zemalja zabranilo uvoz, uzgoj, preradu i promet GMO i proizvoda od GMO. Među njima je i Srbija. A uz našu zemlju, tu su Rusija, Butan, Zimbabve, Alžir, Venecuela, Kenija, Kirgistan, Madagaskar i Peru. Neke od ovih zemalja su i članice STO.

"U EU, 19 zemalja članica je zabranilo uzgoj svih vrsta GMO, dok je jedino liberalnija Španija, sa oko 100.000 hektara pod sojom i kukuruzom", dodaje Ševarlić.

"Srbija je dovoljna sama sebi u proizvodnji hrane, od semena do proizvoda. Naročito što se smanjuje ukupan broj stanovnika. A kada govorimo o izmeni postojećeg zakona, uvek je politički vrh taj koji gura da se menja, ali tu su i oni koji se bave uvozom", potvrđuje Ševarlić.

Profesor Miodrag Dimitrijević, genetičar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ističe da bi Srbija trebalo više da ulaže u nauku i obrazovanje, kako bismo se vratili na nivo da GMO dočekamo stručno i kompetentno, a ne senzacionalistički.

" Postoji čitav niz mera EU koja se ponaša prilično restriktivno protiv GMO, bez obzira na to što ga nisu direktno zabranili" ističe prof. Dimitrijević.

"Neke zemlje su razvile čitav niz posrednih mehanizama da kontrolišu promet GMO, pa je on gotovo i zaustavljen. Protiv sam GMO, jer mi imamo razvijeno konvencionalno oplemenjivanje. Ne bismo smeli da kompromitujemo našu cenjenu proizvodnju GM sojom ili kukuruzom.

Srbija

NIS dominirao na berzi

Beograd -- Poslednjeg trgovačkog dana u nedelji, investiciona aktivnost na domaćem tržištu se "probudila", uz oporavak berzanskih indeksa.

Srbija petak 31.05. 17:49 Komentara: 1
strana 1 od 219 idi na stranu