"Borovnica je golf u voću", a ovo je priča kako od nje i da zaradite FOTO

Borovnica je raskrčila svoj put do trona i sada je ona naša najisplativija voćarska kultura.

Izvor: B92, Vesna Bjelić
Podeli
Foto: Borovnica klub Srbija
Foto: Borovnica klub Srbija

Zapadne zemlje vape za količinama, a naša šansa je u tome što je imamo onda kada je niko nema. Konkurencija je u ovom poslu dobrodošla, a i saveti se međusobno rado dele uz poruku za srećan rad.

Borovnica u voću je kao golf u sportu, kaže u razgovoru za B92. net Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, a sa njim smo razgovarali i o tome kako da na putu od plantaže do Evrope ne grešite.

U poslednje vreme sve češće se čuje da je borovnica naša nova malina. Koliki je zapravo njen tržišni potencijal i da li ta voćka zaista može da bude najisplativija voćarska kultura?

- Srpska borovnica je brend. Kada kažem da može da bude nova malina, mislim na to da doživi jednako veliku popularnost u svetu kao što je ima malina. Proizvođači borovnice ne mogu, naravno da stignu po produkciji malinu, po čemu smo u jednom periodu bili prvi, odnosno drugi proizvođači u svetu. To deluje možda nemoguće jer smo na nivou tek od nekih 1.000 hektara pod borovnicom u Srbiji.

Španci ili Poljaci na primer, imaju po 10.000 hektara borovnica. Da li možemo biti najveći svetski proizvođači? – Nije realno, ali možemo da budemo jedna ozbiljna destinacija koja nudi borovnicu u junu, kada nje nema. I u tom smislu mi imamo dobar izvozni potencijal.

Gde to malinari greše? Kako da ne izgube tron?

- Teško je držati predavanje nekome ko je decenijama u poslu. Možda bi pouka mogla da bude da malinari usaglase stav u trenucima kada žele da izvrše pritisak na državne institucije i održe produkciju, to jeste, da traže podršku države da se izgrade kapaciteti, kao što su hladnjače, koji bi onda bili samo njima na usluzi. Tako, neće biti ucenjeni time da malinu koju su tek ubrali moraju da stave u promet, što dovodi u klasičan odnos trgovac -kupac u kome moraju da pristanu na opcije koje im se nude. Sugestija je da im stavovi idu u tom pravcu.

Veselin Đorđević
Veselin Đorđević

Gde je sve vaše tržište, ko traži borovnicu sa ovih prostora?

- Našu borovnicu najviše žele kupci zapadne Evrope, i ona najčešće završi na trpezi Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Holadnije, ali i na tržištu Rusije, kao zemlji koja može da povuče veće količine, i koja ima ima veliki potencijal da našu borovnicu prihvati.

Čemu da se okrenu proizvođači? Da li bolje na tržištu prolazi zamrznuta ili sveža borovnica?

- Cela šansa jeste u svežoj borovnici i tu nam je akecnat gde možemo da formiramo željenu cenu. Sada se pojavljuju i oni sa interesom za zamrznutom borovnicom. Ali tu se onda najviše i greši, jer ukoliko čovek želi da gaji borovnicu za industriju, za zamrzavanje, onda mora da ima i sortu za to. Imamo potencijala, jer nama su tražili na primer 100 tona zamrznute borovnice, ali mi nismo mogli da im pošaljemo, jer nismo uspeli da sakupimo tu količinu.

Da li se isplati proizvodnja borovnice? Kolika je zarada? Koliko treba za početno ulaganje?

- Velika su ulaganja, ali i velika očekivanja onda u pogledu zarade. Nema prostora za improvizaciju, jer postoji rizik od kasnijeg troška.

Kolege borovničari u Španiji i Poljskoj za organsku borovnicu dobijaju 6-7 evra, a mi za konvecionalni sistem sadnje imamo nešto manju cenu, što znači da imamo dobru poziciju kada je reč o samoj ceni. Pritom, treba uzeti u obzir i trošak naše radne snage u odnosu na te zemlje.

Naš glavni problem ranije je bio rezultat koji se postiže po jednom hektaru. Zbog toga smo bili u situaciji da se zapitamo da li je to dobar posao. Sada smo tehnološki došli na nivo da beremo projektovane količine ploda.

Koliko onda pojedincu treba da počne posao?

- Zavisi i od preduslova – da li imate svoju zemlju. Ukoliko pretpostavimo da da, onda je potrebna određena količina novca za zasad, sigurno od 50.000-80.000 evra po hektaru kako bi se on doveo u optimalno stanje. Prvi hektar je najskuplji jer traži veliku infrastrukturu koja kasnije može da podrži i sledeće generacije zasada.

Koliko je posao oko borovnica fizički naporan?

- Kod starijih formata sadnje, u sistemima bankova, jako je naporno jer je potrebna velika energija, trud, rad i na kraju novac za održavanje samog zasada. Pre svega zbog korova i zahteva stalno prisustvo. U našoj varijanti, kada se borovnica sadi u vrećama sa supstratom, automatski se i eliminiše korov. Nama se posao svede kasnije na održavanje međurednog prostora, gde može da se upotrebi mehanizacija. I na zalivanje, koje takođe može biti automatizovano.

Da li onda zapošljavate dodatnu radnu snagu? U kom procesu su potrebne „dodatne ruke“?

- Berba se odvija u tri-četiri kruga branja. Najslabija berba je u prvom krugu, ako uzmemo prosek, može da ubere 30-40 kilograma pa to uporedimo sa načinom berbe, odnosno gde se lakše bere, gde berač ne mora da se savija, njeggov rezulat je bolji i ići će preko 50 kilograma – tada računamo da nam treba 300 dnevnica po berbi.

Preciznije, oko 25 do 30 berača „prodefiluju“ u nekom periodu tokom trajanja ciklusa berbe.

Foto: Borovnica klub Srbija
Foto: Borovnica klub Srbija

Vi se bavite proizvodnjom koja, reklo bi, se vapi za konkurencijom, i jedni druge pomažete. Kako je to moguće?

- Naš pristup je jedinstven. Mi se prema kolegama uzgajivačima postavljamo jednako, i lično smo tako potekli, pa niko ih i ne može razumeti kao mi. Od nas mogu da dobiju sve ono što je potrebno da smanje rizike i da ne prave greške koje smo pravli mi. Lakše im je u tom smislu nego što je bilo nama. Dalje, mi našim partnerima organizujemo treninge, vežbe, edukacije, programe koji su besplatni o tome kako da održavaju zasad. Neko ko je počeo sa nama da radi, on sa nama nastavlja da radi.

Trebalo bi negovati zdrav odnos između ljudi jer smo došli do stadijuma da se traže od nas velike količine borovnice iz inostranstva, a mi te količine nemamo. Zato smo se okrenuli njihovom receptu, da imamo partnere uzgajivače, i onda zajednički plasiramo robu u inostranstvo. Međutim, stvarnost je da imamo hektar ili dva i mislimo da imamo nešto, a zapravo je to jako sve sitno. Zato radimo upravo na tome da primimo u klub ljude koji žele da rade, sarađuju... Ideja zapravo našeg kluba je da sa svako svojim potencijalima, radom, znanjem i obrazovanjem doprinese da svi na kraju dobijemo više.

Potencijali Srbije u pogledu kvaliteta i kvantiteta proizvodnje i prerade bobičastog voća predstavljeni su na Okruglom stolu "Srbija ulazi u fokus" koji je prvi put organizovan u zvaničnom delu programa Svetskog kongresa "Global Berry", koji se održava u Roterdamu od 25. do 27. marta. Na toj konferenciji, na poziv FAO, pozvani su bili i Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, Slobodan Obradović iz Asocijacije arijska malina, ali i mnogi drugi.

Na ovom skupu, srpski proizvođači su imali sjajnu priliku da predstave srpsko voće, da saznaju kakvi su globalni trendovi u proizvodnji, preradi, pakovanju i marketingu bobičastog voća, i da se upoznaju sa potencijalnim kupcima.

Nedavno ste održali veliku konferenciju u Beogradu „SEE Berry Conference 2019“, da li je ispunila vaša očekivanja, odnosno kakvo je bilo interesovanje uzgajivača borovnice? Kakav je fidbek?

- Traje. Ljudi koji učestvuju i na globalnim konferencijama su oduševljeni. To je dobar znak, jer smo doneli nešto novo – uzgajivači su imali priliku da izađu pred svoje kolege i otvoreno govore o izazovima, problemima i rešenjima. To se nije ranije desilo i ljudi su to prepoznali. Naročito jer često ljudi ne žele otovreno da govore o problemima, a to je nekada ključno.

Najveće priznanje sam dobio od onih koji su dugo u ovom poslu i koji su mi poručili da su na našoj konferenciji čuli mnogo toga novog.

Sa konferencije SEE Berry 2019
Sa konferencije SEE Berry 2019

Vi ste jedan od pionira kada je reč o sadnji borovnice u saksiji, za koju kažu da je pravo naučno blago. Možete li nam objasniti o kakvoj zapravo tehnologiji je reč?

- Mi smo jedna od prvih grupacija ljudi koji su postavili novi sistem i tehnologiju sadnje borovice u supstrat. Jednostavno, putovali smo i sagledavali kako to funkcioniše negde drugde. Napravili smo zatim svoju varijantu. Stavljamo supstrat, kako bismo imali optimalan odnos između količine i zapremine korena u odnosu na vegetativni deo biljke a opet to sve po jedinici površine. Pravili smo idealan odnos između investicije i subvencije. Kada se sve to ukrsti dođe se do jedne dobitne varijante da se napravi optimum u kome možemo da investiramo u odnosu na to šta dobijamo.

Nama je uglavnom cela takva proizvodnja, odnosno zasad. Mnogi sada prelaze na ovaj sisem sadnje jer su ljudi uvideli šta daje bolji rezultat.

Foto: V.Đ.
Foto: V.Đ.

Koji je vaš prvi savet nekome ko želi sada da krene u proizvodnju borovnice?

- Bitno da ljudi puno čitaju i da se informišu, ali mislim da bi trebalo i dodatno da se radi na tome. Ljudi koji uđu u posao s borovnicama krenu obično da istražuju po raznim forumima, nađu puno informacija, ali i puno dezinformacija.

Moja sugestija njima jeste da probaju da dođu do uzgajivača, da čuju njihova iskustva, da upravo oni budu izvor njihovih informacija iz aspekta kako žele da uđu u posao. Naš klub je otvoren za razgovore. Za sve one koji žele da sade i koji ozbiljno vide bavljenje borovnicom kao svoj budući način života. Jer, borovnica nije za sve, borovnica je golf u voćarskoj proizvodnji.

strana 1 od 258 idi na stranu