"Cefta na infuziji, zahteva oporavak"

Prošle godine njena ukupna trgovina s tom organizacijom dostigla je 4,2 milijarde evra.

Izvoz je iznosio 3,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 5,8 odsto u odnosu na 2017. godinu, i to je najviše od 2006, od kada Cefta postoji.

Uvoz je prošle godine iznosio 958 miliona evra, i to je rast od 13,7 odsto u odnosu na 2017. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 339,5 procenata.

Najvažniji trgovinski partneri Srbije u CEFTA kako u izvozu, tako i uvozu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.

Međutim, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić ocenio je ove nedelje da je, objektivno, Centralno-evropski sporazum o slobodnoj trgovini (Cefta) "na infuziji i zahteva oporavak da bi se održao u životu".

Ljajić je izjavio da je posle uvodjenja taksa od 100 odsto na srpsku robu na KiM i drugih vancarinskih barijera doveden u pitanje ovaj sporazum iz 2006. godine.

Ministar je dodao da Srbija zbog nemogućnosti plasmana svoje robe na KiM dnevno gubi oko milion evra.

On je pomenuo mogućnost formiranja neke vrste "Cefte plus", ali je dodao da je teško da ijedan sporazum može da zaživi bez podrške Evropske unije.

"Potrebno je sva otvorena pitanja staviti na sto, otkloniti barijere u trgovini, usaglasiti sertifikate, liberalizovati tržište radne snage", smatra Ljajić.

On je ukazao i na velike gubitke zbog dugog čekanja tokom prevoza robe na graničnim prelazima.

Da se Cefta pokazala prevazidjenom i da bi trebalo preći na neku novu fazu, čulo se i na jednom od panela na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da bi trebalo zapitati se želi li se zajednicko ekonomsko područje ili ne.

"Pravljenje dodatnih ekonomskih planova, a da nemate nikakvu arhitekturu koja to treba da sprovede, nema smisla. Cefta je prevazidena, treba da predjemo u neku novu fazu, ako hoćemo da pravimo jedinstvenu ekonomsku politiku", rekao je tada Ccadež.

On je naveo da bi trebalo napraviti novi sveobuhvatan sporazum u kome će biti rešena sva pitanja u pogledu svega onoga što čini jedinstveno tržiste.

"To je onda novi sprazum, jer je Cefta pomogla i unapredila stanje onda kada je bilo problematično ", rekao je Čadež.

On je dodao da su pivredne komore u dijalogu s vladama, i da politički postoji volja za povezanim ekonomijama.

Čadež je rekao da Srbija nema spreman odgovor na poitanje šta želi od regionalnog područja, kao ni koja dokumenta želi da se sinhronizuju.

Kao samo jedan primer neusaglašenosti naveo je razlicito radno vreme fitosanitarnih službi na graničnim prelazima, zbog čega se gubi vreme i dovodi do toga da roba ne može da se carini istog dana.

Predsednik Makedonske privredne komore Branko Azeski je ocenio da se Cefta pokazala kao promašaj, odnosno da je "mrtva". On smatra da je potreban novi oblik organizacije i saradnje izmedu država regiona koji će eliminisati slabosti Cefte, odnosno da je vreme za novi aranžman pod pokroviteljstvom EU.

Kako kaže, u Briselu treba da se dogovori nova vrsta sporazuma, a države koje ga ne budu poštovale moraju da snose sankcije.

"Novi mehanizam treba da se izgradi tamo, da se potpiše i da se ljudi osećaju odgovorno. EU bi bila garant tog procesa. Imamo problem izmedu clanica Cefte i nemamo mehanizam da se to prevazidje. Mislim da treba da se rodi nešto novo, neki novi oblik organizacije i saradnje, koji ce eliminisati slabosti Cefte. Vlade ne mogu da vuku neodgovorne poteze i da za to ne snose odredene sankcije", rekao je Azeski.

Prema njegovim rečima, ako se nastavi ovako, daje se signal Briselu da zemlje Cefte nisu spremne da medjusobno saradjuju, da nisu na nivou zadatka i nisu sposobne da se nosee s tim.

Na Kopaonik biznis forumu naveo je i primer da kada jedan kamion kad kreće iz Ljubljane prolazi kroz četiri različita sistema, a da će onaj koji nema te prepreke stići jedan dan ranije, što je, ističe, velika stvar u biznisu.