Radojičić: Beograd se ugleda na Beč

On je sa predstavnicima Grada Beča razgovarao o unapređenju saradnje u oblasti javnog prevoza, primene koncepta pametnih gradova, organizacije zdravstvenog sistema.

Prvog dana posete, gradonačelnika Radojičića je u Gradskoj skupštini Beča ugostio gradonačelnik Beča dr Mihael Ludvig, sa kojim je razgovarao o izazovima pred kojima se nalaze dve prestonice.

Radojičić je istakao da je, po preuzimanju funkcije gradonačelnika, dobio savete da uči od najboljih, kao i da je jedan od najznačajnijih i najuzornijih modela upravo Grad Beč. On je podsetio da dva grada imaju sličan broj stanovnika, kao i da se Beč susretao sa mnogim problemima koje Beograd danas ima.

"Beč je odličan model za razvoj Beograda u svim oblastima. Posebno je značajno to što pruža mnoga izuzetna rešenja upravo u onim oblastima u kojima Beograd ima najviše problema. Za Beograd su važna i iskustva Beča u primeni koncepta 'pametnih gradova', koji je jedan od najznačajnijih u modernim gradovima. Njegovom primenom, odnosno upotrebom visokih tehnologija u službi građana, Beč je uspeo da poboljša kvalitet života građana i da im olakša svakodnevicu, a to je ono što želimo da postignemo u Beogradu", rekao je Radojičić. Gradonačelnik Beča je izrazio spremnost da doprinese Beogradu u primeni koncepta „pametnih gradova”, kao i u drugim segmentima, i podsetio da Beč nosi titulu grada sa najboljim kvalitetom života. Govoreći o bečkim modelima koji se mogu primeniti u Beogradu, on je ukazao na rešavanje pitanja subvencionisanih stanova, a posebno se osvrnuo i na kongresni turizam, s obzirom na to da je Beč na vrhu liste gradova po razvoju u ovoj oblasti turizma.

Dvojica gradonačelnika osvrnula su se i na saradnju u oblasti kulture i obrazovanja. Radojičić je izrazio uverenje da saradnja dva grada, kao i razmena iskustava u ovim domenima mogu biti korisne za obe strane i podsetio da oko 200 mladih iz Srbije studira u Beču. On je svog kolegu pozvao u srpsku prestonicu, a gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je izrazio želju da nakon dužeg vremena poseti Beograd.

Sastanku gradonačelnika prisustvovali su i ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić, kao i članovi Gradskog veća Grada Beča: mr Veronika Kaup-Hasler, zadužena za kulturu i nauku, mr Jirgen Černohorški, zadužen za obrazovanje, integraciju, omladinu i personalna pitanja, i Peter Hacker, član zadužen za socijalna pitanja, zdravstvo i sport.

Radojičić se sastao i sa direktorom Smart siti agencije grada Beča Dominikom Vajsom, sa kojim je razgovarao o rezultatima koje je Beč postigao primenom koncepta „pametnih gradova”, kao i o preduslovima koje bi Beograd trebalo da ispuni kako bi mogao da primeni bečke modele.

"Beč je ostvario impresivne rezultate u oblasti ekologije, saobraćaja, komunikacije sa građanima, inovacija, zdravstvene zaštite... Dugoročno je rešio pitanja kvaliteta gradske vodovodne infrastrukture, upravljanja otpadnim vodama i upravljanja komunalnim otpadom, uvedeni su strogi energetski standardi za nove zgrade i obnovu zgrada, a zelene površine čine više od 50 odsto ukupne teritorije Beča. Mnoga od ovih pitanja još uvek nisu rešena u Beogradu i zbog toga je važno da učimo od onih koji su ih rešili, da njihove modele prilagođavamo specifičnostima našeg grada. Moja vizija Beograda je da to bude pametan i zeleni grad u kome će građani biti zadovoljni zdravstvenom uslugom, javnim prevozom i mobilnošću", rekao je Radojičić.

Foto: Beoinfo

O dostignućima Beča svedoče i sledeći podaci: emisija gasova sa efektom staklene bašte smanjena je u periodu od 1990. do 2014. godine po glavi stanovnika za oko 33 odsto; skoro 80 odsto populacije u Beču u 2014. godini procenilo je svoje zdravstveno stanje kao „veoma dobro” ili „dobro”; 45 odsto sistema grejanja, klimatizacije i proizvodnje tople vode u 2014. je ekološki prihvatljivo.

On je istakao da je jedan od prioriteta u Beogradu uspostavljanje zelene hijerarhije u saobraćaju, što podrazumeva davanje prednosti pešacima i biciklistima, zatim vozilima gradskog prevoza, a da građani najmanje koriste automobile. Time se, objašnjava on, podstiče energetska efikasnost, viša iskorišćenost resursa, smanjuje se vreme putovanja, saobraćaju se pristupa humano i ekološki.

S obzirom na rezultate koje Beč postiže u mobilnosti građana, o čemu svedoči i to što se više od 70 odsto putovanja tokom 2016. godine obavljalo ekološki prihvatljivim oblicima transporta, Radojičić se sastao i sa Martinom Blumom, poverenikom Grada Beča za biciklizam i direktorom Agencije za mobilnost Beča, preduzeća u vlasništvu Grada Beča. Oni su se saglasili da razvijena mreža biciklističkih staza i sistem javnih bicikala donose brojne prednosti građanima i samom gradu.

"Građani Beča kao alterantivu gradskog prevoza koriste „gradski bicikl”. Ovaj sistem im omogućava da iznajme bicikl na jednom punktu u gradu, a vrate ga na bilo kom drugom. Njihova iskustva su značajna za Beograd. Krajem prošle godine usvojili smo odluku o postavljanju javnih bicikala u glavnom gradu, a narednih godina Beograd bi trebalo da dobije 120 kilometara biciklističkih staza. Ulice koje se sada rekonstruišu, kao i naredne koje ćemo raditi, imaće biciklističke staze kao što ih imaju i sve ulice koje se rade u okviru Beograda na vodi. Želimo da Beograđanima omogućimo da biciklom idu na fakultet, na posao, u grad", istakao je Radojičić.

Kao još neke od prednosti, Radojičić navodi i težnje da Beograđani imaju zdrave navike, da se više kreću. Takođe, to će doprineti i smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenja vazduha, a kako on dodaje, razvijena biciklistička mreža može biti zanimljiva i turistima.