"Povećajte plate ministrima, pa neće biti pred iskušenjima" VIDEO

Veće plate primaju njegovi najbliži saradnici pa uopšte ne čudi što se, kako prenose mediji, pobunio na sednici vlade i zatražio od ministra finansija Siniše Malog da se ta nepravda ispravi. Kao primer naveo je i da predsednik Srbije ima manju platu od svog generalnog sekretara.

U poređenju sa regionom funkcioneri u Srbiji zarađuju drastično manje i većina država u regionu je već davno ispravila nelogičnost u sistemu zarada, tako da je potpuno prirodno da ministar ima veću platu od svojih saradnika i da to mora da bude vezano za odgovornost po funkciji, kaže Milena Lazarević programska direktorka Centra za evropske politike.

"Trebalo bi da ljudi koji su na najodgovornijim funkcijama u državi imaju najviše plate. Ovo je zapravo posledica delimične reforme koja je sprovedena prethodnih godina. Naime, već sredinom dvehiljaditih je sistem plata državnih službenika reformisan i tada su, 2007. godine stupanjem na snagu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, plate svih onih koji su u pozicijama državnih promenjene i suštinski povećane", kaže ona i dodaje da od tada državni službenici imaju veće plate od njihovih pretpostavljenih koji su na političkom funkcijama, zato što sistem plata za funkcionere nikada nije donet.

Milena Lazarević kaže i da se tako dolazi do pitanja da li se kroz plate koje se daju funkcionerima stimuliše ili destimuliše potencijalna korupcija.

"Ako govorimo o platama državnih sekretara i ministara, državni sekretari koji su drugi ljudi u svojim ministarstvima imaju samo oko 70.000 do 80.000 dinara platu. Ako želimo da obezbedino da nam najviši službenici i zvaničnici u državi budu ljudi od integriteta, ljudi koji će imati mogućnost da se odupru nekim iskušenjima korupcije, moramo da razmišljamo o tome da njihove plate moraju da budu takve da ih drže iznad određenog nivoa egzistencije", kaže ona.

Valentina Ilić predsednica Sindikata obrazovanja Srbije kaže da su ljudi iz obrazovanja i sindikati, kada je rađen Zakon o platnim grupama, insistirali da svi iz javnog sektora uđu u zakon, ali da se on ipak odnosi samo na četiri javne službe, a to je obrazovanje, zdravsvo, kultura i socijalna zaštita.

"Činjenica je da jedna žena koja čisti, higijeničarka, čistačica u nekom javnom preduzeću ima veću platu od profesora u školi. Prosvetni radnici pokušavaju da nađu svoj status i ugled u ovom društvu, koji su izgubili kroz profesionalni status i kroz materijalni status", kaže ona.

Direktorka Centra za evropske politike smatra da birače ne bi trebalo da naljuti uređenje ove oblasti.

"Ja mislim da bi to trebalo ljudima iskomunicirati na takav način da shvate da će ti ministri prvo ozbiljnije raditi taj posao i da će ga raditi u javnom interesu. Da će se manje brinuti o tome kako će da skrpe početak sa krajem meseca i da se fokusraju na ono što je suština njihovog posla. Da će samim tim biti manje skloni i manje pod izazovom da ulaze u koruptivne radnje", zaključuje ona.

Opširnije u video-prilogu: