BG poslednji grad sa više od milion ljudi a nema metro, uskoro studija

To su izmeštanje industrije iz centra grada, spuštanje grada na reke i promena hijerarhija, tako da će pešaci, biciklisti i javni prevoz imati prioriet, izjavio je donedavni gradski arhitetkta Milutin Folić.

Na četvrtoj srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture "Razvoj budućnosti" u Beogradu, Folić je rekao da izmeštanje industrije iz centra grada predstavlja veliki posao, s obzirom na to da 40 odsto perifernih naselja nema kanalizaciju, a 20 odsto nema put.

Takođe, naveo je, treba iz centra grada do perifernih mesta uvesti i adekvatan javni pevoz. Druga odrednica u strategiji razvoja grada je spuštanje Beograda na dve reke, koje su, prema Folićevim rečima, atraktivne, ali nedovoljno iskorišćene.

"Treća odrednica je promena hijerarhije u saobraćaju. Pešaci, biciklisti i gradski saobraćaj moraju da dobiju prioritet. U svetu su s tim krenuli još sedamdesetih godina, u Kopenhagenu na primer šezdesetih, mi malo kasnimo, ali i to kašnjenje donosi benefite da vidimo gde su drugi pogrešili i da ne napravimo iste greške", rekao je Folić na panelu "Pregled komercijalnog i rezidencijalnog tržišta nekretnina".

Dodao je da je metro jedan od najvećih projekata u gradu, koji je u duhu strategije.

"Beograd je poslednji grad u Evoropi koji ima više od milion i po građana, a koji nema metro. Trenutno je vizibiliti studija u završnoj fazi koju radimo s francuskom kompanijom. Trebalo je da bude završena do kraja februara, ali je rok pomeren iz opravdanih razloga. Kada na proleće bude završena vizibiliti studija, moći ćemo da razgovaramo sa potencijalnim partnerima", istakao je Folić.

Pored standardnih saobraćajnih planova, izgradnje metroa, funkcionalnijeg javnog prevoza, ideja je, kaže Folić, da se napravi i vodni saobraćaj, poput onog u Budimpešti.

"Sada kada smo počeli da spuštamo grad na reke, izmeštamo industriju iz centra grada, sklanjamo prugu, sada konačno ima smisla da se uspostavi taj vodni saobraćaj. Mi smo završili s pripremom postavljanja pontona, nadam se da ćemo za vodni saobraćaj naći partnera", rekao je Folić.

Upitan da li će se na rekama zadržati koncept splavova, Folić kaže da je Beograd po tome prepoznatljiv i da je namera da splavovi ostanu na rekama, ali pod određenim uslovima.

"Imamo utisak da ljudi sebi daju za pravo i postavljaju splavove koji imaju više od dozvoljenih 500 kvadrata, koji zaklanjaju neke delove grada ili Muzej savremene umetnosti. Da ne kažemo da su poređani metar jedan od drugog, što nije dozovljeno. U planu je da se za splavoe uvedu odgovarajuće takse, ali i propisi koji će odrediti visinu, širinu, dubinu splava i razmak između splavova", objasnio je Folić.

Generalni menadžer Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Branislav Popović izjavio je da je jedan od zadataka Direkcije obračunavanje doprinosa investitora koji ide u gradsku kasu.

Prema njegovim rečima, izmenom zakona data je i mogućnost da, umesto za doprinos, investitori mogu novac da ulažu u lokalni razvoj, kao što je na primer saniranje puteva.

Ključ je, dodaje Popović, da se novac od doprinosa koristi za ulaganje u periferna naselja, i podsetio da naselje Krnjača od 70.000 stanovnika nema kanalizaciju, kao ni Kaluđerica sa 30.000 stanovnika, ali da je za to beogradsko naselje završen tender za izgradnju kanalizacije.

U planu je, dodaje Popović, da se oživi prostor nekadašnje Šećerane i Hipodroma, koji će predstavljati novu atrakciju grada za sportska i kulturna dešavanja.

Popović je najavio i izgradnju Golf kluba ispod Avale koji će se prostirati na oko 80 hektara.