Zanatlije u K. Mitrovici: Stvari se više ne popravljaju, zanati umiru

Danas je sve manje ljudi koji se bave starim zanatima, kao što je obućarstvo. Dobar primer daju pojedinci koji u tradicionalnim poslovima vide šansu.

U Kosovskoj Mitrovici postoje dva obućara. Obućar Abit Mihović kaže da se nekada teže radilo ali da je to imalo svoju strast i dobru cenu koju ste morali da platite ako biste poželeli par kvalitetnih cipela.

“Nekada se teže radilo, to je bio ručni rad i radilo se po narudžbini. Tako je do pre nekih 40 godina. Radilo se od boljeg materijala, pa samim tim su bile i bolje cipele. Turci i Kinezi masovno proizvode jeftine cipele ali od lošeg materijala. Kakva je cena takav je i kvalitet. Sad se pretežno prodaju i kupuju cipele od veštačkog materijala koji nikako ne može biti dobar kao prirodni,“ kaže Mihović.

Dragan Šviković, takođe obućar, kaže da kvalitet obuće varira ali da svakako treba ulagati u istrošenu obuću i popravke.

“Kvalitet obuće je i dobar i loš. Kinezi su upropastili sve. Svakako da se isplati i treba ulagati u staru i istrošenu obuću jer ipak je bolje popraviti kvalitetnu obuću nego kupovati turske i kineske jeftine i nekvalitetne,” kaže je Šviković.

Obućari kažu da od ovog zanata ne može da se živi jer je to stvar sezone i same potrebe ljudi, te da je možda zbog toga i interesovanje mladih za ovaj zanat slabije.

“Samo od obućarskog zanata ne može da se živi. Ima posla kad je sezona, kad je zima i zimsko vreme, ali kad dođe leto onda slabije. Zbog toga i omladina neće da radi i verovatno zbog toga ih i ne interesuje ovaj zanat. Čak ni moja deca neće da rade ovo. U Beogradu, obućar poklanja celu radnju, ako neko hoće da se bavi ovim poslom ali to niko neće,” kaže Šviković.

Iako je interesovanje slabo, Mihović kaže, da još postoji sloj društva koji i dalje kupuje skupu i kvalitetnu obuću koju vredi popravljati, dok jeftine, ne vredi popravljati jer se to ne isplati“. Mitrovački obućari kažu da kada je u pitanju kvalitet, cena govori sve, prenosi Kossev.