"Dobar dan, zanima me prekvalifikacija; Bolje medicinska sestra"

One omogućavaju da se za godinu dana stigne do diplome medicinske sestre.

“Dobar dan, zanima me prekvalifikacija za medicinsku struku”.

“Koje zanimanje”?

“Ne znam još, medicinski tehničar ili fizioterapeut, zavisi šta je bolje”.

“Jel zbog odlaska u inostranstvo”?

“Da”.

“Onda bolje medicinska sestra, odnosno tehničar. To se traži”.

Ovako smo počeli razgovor sa predstavnikom jedne privatne firme u Srbiji, koja nudi razne kurseve, ali i mogućnost vanrednog školovanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije.

U nastavku razgovora dobijaju se informacije da oni koji su završili neku drugu srednju školu, na primer, elektrotehničku, treba da polože 27 ispita razlike, za sve četiri godine. Plaća se 150 evra za svaku godinu (dakle, ukupno 600) plus oko 16 evra za svaki ispit, s tim da sve mogu završiti u roku od godinu dana, zavisno od toga koliko učenik redovno polaže.

Tokom tog perioda ne moraju dolaziti na nastavu, ali moraju na vežbe (jednom mesečno, ukupno tri puta), a ispite mogu polagati jednom mesečno. Na kraju moraju da odrade praksu u bolnici u ukupnom trajanju od 380 radnih sati, što je minimum dva meseca, ali se taj period možda može razvući i na duže, u zavisnosti od obaveza polaznika i dogovora sa bolnicom, sa kojom škola ima ugovor.

Da li je to dovoljno da se stekne znanje za koje se neko školovao pune četiri godine? U sindikatu medicinskih sestara i tehničara Srbije smatraju da nije.

“Ni za četiri godine ne može se naučiti sve i obučiti se u potpunosti za rad, da neko u našoj struci funkcioniše samostalno, a kamoli za godinu dana, uz nekoliko vežbi i nešto malo prakse. Mi smo u praksi videli koliki su to propusti i koliko znanja nedostaje takvim ljudima kad dođu da rade”, kaže za Al džaziru Radica ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara.

A kada medicinska sestra ne zna ili nije sigurna šta treba da radi, posledice mogu biti fatalne.

U Srbiji za sada još nije otkriven slučaj dobijanja diplome medicinske sestre za dve nedelje, poput onog na koji su u Bosni i Hercegovini ukazali novinari portala Žurnal info, ali je rasprostranjena teorija da oni koji upisuju privatne škole ili fakultete neretko računaju da su plaćanjem školarine završili najveći deo posla na putu do diplome, a neki javnosti poznati primeri samo potkrepljuju tu tezu, pre svega kad je reč o političarima.

Kada se na to doda verovanje, rasprostranjeno u Srbiji, da je za dobijanje posla (osim veze) važnije imati diplomu, nego praktično znanje, onda se ne treba čuditi ako lakoća polaganja ispita kao kriterijum za upis određene obrazovne ustanove ima prednost u odnosu na kvalitet nastave koji nudi.