Blumberg: Misija Siniše Malog

Novi ministar finansija Srbije ima jasan cilj: da ekonomiji svoje zemlje, koja stremi ka EU, obezbedi investicioni rejting, piše danas agencija "Blumberg".

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Da bi se to postiglo, Srbija, koja je imala kreditni rejting na nivou "smeća" od raspada bivše Jugoslavije, treba da se fokusira na restrukturiranje svojih banaka, rešavanje nasleđenog duga i održavanje dinamičnog ekonomskog rasta, izjavio je ministar finansija Siniša Mali u intervjuu za njujoršku agenciju.

"Sve što radimo sa našom budžetskom, fiskalnom i monetarnom politikom osmišljeno je da ispuni sve kriterijume koji su potrebni da bismo se pridružili listi zemalja sa kreditnim rejtingom investicionog nivoa“, rekao je Mali, dodajući da, s obzirom na sadašnju dinamiku, ostvarenje tog cilja izgleda realnije u 2020. godini.

To će, kako ističe, "biti šlag na torti nakon više godina stabilizacije budžeta, smanjenja nezaposlenosti i smanjenja javnog duga".

Da bi išla stopama Slovenije, jedine bivše jugoslovenske republike koja ima investicioni rejting, ova balkanska zemlja od 7,1 miliona stanovnika mora, prema rečima Siniše Malog, da stvara još više radnih mesta, da zaustavi egzodus mladih koji napuštaju zemlju i da održava javne finansije na zdravim temeljima, kao što i čini od 2016. do 2018. godine od kada beleži budžetski suficit.

Poziv za nastavak sprovođenja strukturnih reformi, uključujući prodaju državne imovine u skladu s trogodišnjim, nefinansijskim aranžmanom zemlje s Međunarodnim monetarnim fondom, godinama je u fokusu izveštaja o Srbiji, napominje ''Bliumberg".

Da bi ostvarile ekonomski rast od 4,4 odsto prošle godine, vlasti u Srbiji su balansirale između održavanja bliskih odnosa sa EU, svojim glavnim trgovinskim partnerom, i privlačenja investicija iz Rusije, Kine i Turske, navodi se dalje.

Njujorška agencija smatra da je pred srpskim ministrom finansija još jedna "zagonetka" - to da li bi i kada, posle šest godina, Srbija trebalo da se vrati na tržište evroobveznica.

Prodaja obveznica je samo jedna opcija finansiranja i "nema potrebe za bilo kakvom prodajom euroobveznica", kaže ministar Mali.

Srbija će, kako dodaje, "nastojati da proceni putanju kamatne stope za naredne godine i da li je racionalno prodati neku obveznicu i otplatiti deo starog, skupog duga".

Taj dug uključuje 3,5 milijardi dolara duga po osnovu dve serije evroobveznica denominovanih u dolarima, koje dospevaju 2020. i 2021. godine, kao i 1,1 milijardu evra duga Pariskom klubu poverilaca i 706 miliona evra duga Svetskoj banci.

Ako se Srbija odluči za emisiju, to bi trebalo da uradi pre nego što Evropska centralna banka počne da povećava kamatne stope, rekao je Mali.

Za sada će vlada koristiti svaki raspoloživi fiskalni suficit za otplatu starih dugova, naveo je on.

Srbija takođe radi na pronalaženju "strateškog partnera" za Komercijalnu banku, koja je među tri vodeća kreditora u zemlji, pošto Evropska banka za obnovu i razvoj i Međunarodna finansijska korporacija Svetske banke (IFC) koriste svoje opciono pravo da prodaju svoje vlasničke udele u vrednosti 252 miliona evra i da izađu iz banke.

Vlada Srbije je angažovala kompaniju za finansijski konsalting Lazar Frer za pripremu prodaje, koja bi mogla da otpočne već početkom maja ove godine, prema rečima ministra finansija Siniše Malog.

Vesti

strana 1 od 259 idi na stranu