Promene u BG: Ako je gužva na NBG, ubrzavamo Brankov most

Gradonačelnik Zoran Radojičić najavljuje da će se od januara, u okviru pretvaranja Beograda u pametan grad početi sa sistemom upravljanja saobraćajem po zonama.

Izvor: Tanjug
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Reč je o postavljanju i uvezivanju pametnih senzora i kamera i umrežavanju semafora u određenom delu prestonice, čime će se omogućiti više "zelenih talasa", istakao je Radojičić u intervju za današnju "Politiku".

Ideja je da sistem prati navike vozača i da predvidi stanje na ulicama, odnosno po zonama.

"To znači da ćemo, ukoliko ocenimo da je gužva na Novom Beogradu, moći da ubrzamo saobraćaj na Brankovom mostu i time rasteretimo Novi Beograd.
To je veliki korak u odnosu na trenutnu situaciju, jer sada i semafori i ostatak sistema većinom funkcionišu nezavisno od stanja na ulicama. Ovo je veliki posao, ali kako gde postavimo i umrežimo ove uređaje, tako će građani moći odmah da osete benefite novog sistema", rekao je Radojičić.

On je dodao da su potrebu uvođenja novog sistema potvrdili i pilot-projekti.

Trenutno se na 15 lokacija meri obim saobraćaja, na 280 od 650 raskrsnica postavljene su neke vrste senzora, a na 67 putnih pravaca moguće je uspostaviti "zeleni talas", ukazuje Radojičić, dodajući da se za problem saobraćajnih gužvi, sa kojima se ne suočava samo naša prestonica već i najveći svetski gradovi, nema brzog rešenja.

"Trudimo se da ovom problemu pristupamo humano i ekološki. Želimo da skratimo vreme putovanja, da bolje iskoristimo postojeće resurse i podstičemo građane da koriste gradski saobraćaj umesto sopstvenog vozila. Podsetiću da je kod nas u najvećem broju vozila samo jedan čovek. Kako bi bilo manje vozila na ulicama, važno je da se više ljudi opredeljuje za gradski prevoz, vožnju bicikala i pešačenje, a da bismo ih podržali u tome, širimo pešačke zone i biciklističke staze", ukazuje Radojičić.

U okviru pretvaranja Beograda u pametni grad od januara će početi i formiranje takozvanih ličnih karti svih gradilišta na teritoriji prestonice.

"Objedinićemo podatke o svim građevinskim radovima u gradu, tako da preko svojih računara svi direktori gradskih preduzeća mogu da dobiju informacije o tome gde se odvijaju i u kojoj su fazi. Ovo će omogućiti bolju usklađenost radova javnih preduzeća, brže završavanje radova i velike uštede",
kaže prvi čovek prestonice.

Trenutno se u gradu razvija i Situacioni centar u kojem će na jednom mestu biti sve ključne informacije važne za komunalno funkcionisanje prestonice - od potrošnje vode i energije, preko gradskog osvetljenja, pametnog upravljanja saobraćajem, video-nadzora, parking mesta i javnih garaža.

"To znači da će svi komunalni problemi biti uočeni istog trenutka kada se pojave, kao i da će biti moguće rešiti ih veoma brzo. Situacioni centar će biti gotov 2020. godine, a razvijamo ga uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj", napominje Radojičić.

Neka od rešenja koja podrazumeva pametni grad već se primenjuju u prestonici. Pre oko mesec dana unapređen je dispečerski centar u okviru kojeg se koordiniše celim sistemom "Beogradskih elektrana", tako da u toku hladnih dana Beograđanima stanovi budu topli, a da se pritom vodi računa da se ne troši više električne energije nego što je potrebno.

"Na osnovu pregleda vremenskih prognoza, koje se ažuriraju na svakih 15 minuta, sada može da se predvidi koliko će se energenata potrošiti u naredna 72 sata. Zahvaljujući tome, procena je da ćemo godišnje uštedeti više od 500 miliona dinara, a potrošnja gasa će se smanjiti za oko tri procenta. Celokupan projekat rađen je na osnovu iskustva Japana"
, dodaje Radojičić.

Započet je i projekat pametnog parkiranja kako bi se vozačima pružile brze informacije o najbližim slobodnim parking mestima.

Postavljene su info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini što, kako navodi Radojičić, vozačima smanjuje za oko 20 odsto vreme koje bi trošili na traženje parking mesta.

"Time za oko 30 odsto smanjujemo i emisiju ugljen-dioksida. Do sada je postavljeno 1.500 bežičnih senzora na lokacijama širom grada, a podaci se prikupljaju 24 sata sedam dana nedeljno. To je odličan primer kako na jednostavan način, malim projektima, savremene tehnologije pomažu kvalitetu života građana. Ovu oblast želimo dalje da unapređujemo", kaže Radojičić.

Prema prognozama, u narednih 15 godina Beograđana će biti za oko 250.000 više nego danas, pa je potrebno da na vreme pripremimo i organizujemo naš grad kako bi mogao da odgovori na izazove gradova koji rastu, zaključuje gradonačelnik.

Vesti

strana 1 od 279 idi na stranu