"Nemate za porez? Prodajte stan i ostane vam razlika" VIDEO

Beograd -- Stručnjak za poresku politiku Milica Bisić kaže da je dobro što će se preći na drugačiju procenu poreske osnovice za određivanje poreza na imovinu.

Izvor: B92
Podeli
Foto: Prva, screenshot
Foto: Prva, screenshot

Bisićeva, koja je i profesor FEFA, za Prvu TV objašnjava da postojeći zakon i ova najava idu u istom pravcu da svaka pojediničana neporektnost dobije procenu svoje tržišne vrednost. "Ono što je pravedno je da čovek plati za vrednost imovine koju poseduje".

Što se tiče najave o pravičnijem određivanju poreza na imovinu, Bisićeva kaže da je reč o masovnoj proceni imovine gde se kao pojedinačna vrednost uzima zgrada a ne stan.

Bisićeva kaže da i postojeći sistem dozvoljava da zone mogu biti uže umesto ovako kako su sada postavljene i to mogu da primene lokalne samouprave i pre nego što se obavi ova masovna procena koja se najavljuje.

Ono što određuje vrednost jedne nepokretnosti su, kako ona kaže, cigle i lokacija, dok to kako je neko stekao kuću nije bitno za određivanje visine poreza.

Kada je reč o masovnoj proceni poreske osnovice, to je veliki matematički model koji pored cena nepokrentosti u prometu definiše mnoge druge parametre. "To je veliki sistem jednačina sa mnogo osobina svake nepokretnosti koji će dati procenu svih tih lokacija i nepokretnosti na njima".

To je, kako je navela, jako dobro i za ovlašćene procenitelje, koji će imati jasne parametre za procenu konkretne nepokretnosti.

"Da bi plaćali porez na svoje bogatstvo a ne dohodak, vi zaista treba da platite za vrednost koju posedujete, što znači da bi najpravednije bilo da ako niste zadovoljni nekom od procena koje radi državni organ, da uradite sopstevnu procenu na osnovu nezavisnog procenitelja. Za to je važno da postoje javno dostupni podaci o masovnoj proceni", kaže Bisićeva.

Ona je kazala da je tačno da Hrvatska nema porez na imovinu ali je to zbog toga što kod njih postoje velike teritorije gde vlasnici imovine nisu tamo. "Svaka zemlja ima razloge iz kojih ima neku poresku strukturu, porez na imovinu je čest, skoro sve zemlje ga imaju."

Ona kaže da poreska stopa za imovinu kod nas nije visoka i da svi oni koji nemaju mogućnost da plaćaju porez za nekretnine čiji su vlasnici ili su naslednici nekretnina koje ne mogu da servisiraju, mogu da ih prodaju i ostaće im, kako kaže, i razlika.

Aleksander Grunauer, direktor projekta "Reforma poreza na imovinu" Vlade Švajcarske, kaže da kada je o tome reč, u pitanju je društveno pitanje.

"Centar je atraktivan i privlači ljude koji to sebi mogu da priušte. Ako imate nepokretnost koja ne priliči vašem budžetu zato što je mnogo vrednija nego što vi možete da je servisirate, ako je neko nasledio salonski stan od 150 kvadrata u centru grada, a on je penzioner i sam je, to mora i da košta", kazao je on.

Na pitanje koliki je porez na toliku imovinu, Grunauer je rekao da je na 100 kvadratnih metara porez oko 1.000 evra godišnje.

"Da li je u redu da neko ko je nasledio stan i treća je generacija, ima toliko veliki stan i živi na toj lokaciji, a neko ko nije imao prilvilegiju da nasledi to bogatstvo nego osniva porodicu...", kaže Grunauer.

Na to je voditeljka iznela konstataciju: "Pa vi sad ko u vreme Tita, da mu se dodeli još jedna porodica.'"

"Ne, apsolutno ne, ali ako ja mislim da treba da imam kao pojednac 150 kvadrata, sam, u centru grada, onda to mora i da me košta, ne može da bude džabe", odgovorio je Gruanauer.

Da li to zvuči kao kazna davas za nasledstvo koje ne možete da servisirate u budućnosti onda država kazni?

"Nije to kazna", kazao je on.

"Prodate nasledstvo, imate ogroman novac i živite lepo tamo gde možete, to je nagrada, dobili ste to i još imate nula odsto na nasledstvo", dodala je Bisićeva.

Pogledajte opširnije u video-prilogu:

strana 1 od 279 idi na stranu