Šta sve predviđa Predlog budžeta: Za zarade 22 mlrd. RSD više

Ključna karakteristika budžetske politike u 2019. godini biće ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda (povećanje plata i penzija za oko 1,3 odsto BDP), podsticaj rastu kroz povećanje javnih investicija (preko 30 procenata u odnosu na planiran iznos u 2018. godini) i poresko rasterećenje rada (smanjivanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca).

Ovako u Ministarstvu finansija objašnjavaju za Tanjug Predlog budžeta za narednu godinu.

Budžetom za 2019. u koji je Tanjug imao uvid, predviđeni su ukupni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara, rashodi u visini 1.269,1 milijardu dinara što u 2019. godini daje predvideni deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP.

"Povoljna makroekonomska kretanja obezbedila su nastavak stabilnog rasta poreskih prihoda, a reformom poreske administracije nastaviće se borba protiv sive ekonomije i poreske evazije (utaja poreza)", poručuju nadležni.

S druge strane, "zahvaljujući merama fiskalne politike u prethodnom periodu, značajno su smanjeni izdaci za kamate i otplate duga po aktiviranim garancijama (neproduktivni rashodi) i stvoren je prostor za smanjenje poreskog opterecenja privrede kao i povećanje drugih rashoda kao što su penzije, plata i kapitalnih investicija bez ugrožavanja postignute fiskalne stabilnosti", kažu u Ministarstvu finansija.

Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, poručuju iz ministarstva i dodaju da s druge strane, "ovako skrojen budžet ima za cilj podizanje životnog standarda stanovništva, stimulacija privatne potrošnje i ubrzanje privrednog rasta".

Fiskalni suficit na nivou opšte države u 2018. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće oko 0,6 procenta BDP, istuču u resornom ministarstvu. "Drugu godinu za redom biće ostvareni istovremeno i ukupan i primarni fiskalni suficit".

Projekcija prihoda budžeta za narednu godinu je konzervativna, kažu, i zasniva se na realno projektovanim makroekonomskim indikatorima. "Projektovan je realni rast BDP-a od 3,5 odsto i prosečna inflacija 2,3 procenta".

Kada je reč o merama fiskalne politike u vezi prihodne strane budžeta u 2019. godini, planira se smanjenje poreskog opterećenja zarada ukidanjem doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca.

U ministarstvu planiraju, navode da Zakonom o naknadama urede sistem taksi i naknada, "obezbeđenjem zakonitosti i predvidivosti".

"Izmenama Zakona o porezu na dobit će se smanjiti obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije. Efekti ove mere bi trebalo da se vide tek u 2020. godini, s obzirom da bi se odnosili na dobit iz 2019. godine".

Foto: Thinkstock

Nadležni poručuju da je budžet osmišljen tako da kretanje javne potrošnje prati kretanje privredne aktivnosti. S tim u vezi, ukupni rashodi republičkog budžeta u 2019. planirani su na nivou od 23,4 procenta BDP, što je, ukazuju, jednako relativnom nivou rashoda iz 2018. godine (niže za 0,4 procenta BDP-a).

Učešće zarada u BDP-u ostaće nepromenjeno i pored povećanja zarada zaposlenih u celom javnom sektoru, kreće se na nivou od 9,2 odsto BDP-a što je, poručuju, ispod proseka zemalja članica EU. Budžetski rashodi za zarade će u 2019. godini porasti za oko 22 milijardi RSD.

"Povišica od devet odsto predviđena je za zaposlene u službama bezbednosti, obrazovanju, ustanovama socijalne zaštite, dok su povećanje od sedam procenta predviđena za administrativne službe, Narodnu skupštinu i zaposlene u povezanim službama, ustanovama kulture i nauke, sudovima i tužilaštvu..."

Za zaposlene u zdravstvu, medicinske tehničare, predviđeno je povećanje zarada od 12 procenata, a za lekare 10, dodaju nadležni.

U cilju obezbeđenja podsticaja rastu, objašnjavaju, značajan deo fiskalnog prostora usmeren je ka povećanju javnih investicija.

"Nivo kapitalnih rashoda u budžetu za 2019. godinu iznosi 165,5 milijardi dinara, odnosno 3,1 procenta BDP-a, dok je na nivou opšte države četiri odsto BDP-a sa tendencijom povećanja".

Rashodi namenjeni otplati kamata oslikavaju pozitivne promene fiskalne pozicije države, odnosno smanjenje učešća javnog duga u BDP.

"Kao rezultat štednje i napora da se smanje kamatne stope na novo zaduživanje, ukupni rashodi za kamate u Predlogu budžeta za 2019. godinu iznose 103,1 milijardi dinara, što je 14,3 milijardi dinara manje od kamata koje su predviđene budžetom za ovu godinu".

Najveći deo fiskalnog prostora usmeren je na javne investicije i odnose se na železnicu i saobraćaj (36 procenta ukupnih investicija), kao i za investicije u bezbednosni i odbrambeni sistem.

Kada je reč o najugroženijim slojevima stanovništva, kažu da će socijalna politika obezbediti zaštitu najugroženijim slojevima stanovništva, ali i podsticaje i podršku sprovođenju mera populacione politike.

U budžzetu za 2019. godinu povećaće se deo subvencija namenjen razvoju poljoprivredne delatnosti i to u delu koji ostvaruje najveću dodatu vrednost (planom je predvidjeno značajno korišćenje IPARD fondova).

"Takođe, nastavlja se i sa subvencijama razvojnog karaktera, kojima se finansiraju kapitalne investicije, kao što su subvencije za Puteve Srbije i deo subvencija za Železnice Srbije koji su namenjeni izgradnji saobraćajne infrastrukture".