Šta je podiglo cenu tehničkih? Procedure ili osigiranje?

TO je izjavio predsednik Izvršnog odbora Kompanije Dunav osiguranje, Mirko Petrović.

Na pitanje kako komentariše da najnovije povećanje cena tehnički pregledi pravdaju činjenicom da su im osiguravajuće kuće smanjile zaradu od prodatih polisa auto-osiguranja sa 20 odsto na pet odsto, Petrović kaže da provizija od 5 odsto, koju tehnički pregledi imaju od osiguravajućih kuca za prodaju polisa, nije novost.

"Ne znam zašto se o tome ovih dana priča u medijima, kad je ta provizija zakonski određena za sve spoljne kanale prodaje ove vrste osiguranja, uključujući i tehničke preglede. Novost je što je početkom jula ove godine uveden novi pravilnik o tehničkim pregledima", kaže Petrović ističući da je akcenat pravilnika na bezbednosti saobraćaja.

Pravilnik štiti građane od znatnog broja vozila s bitnim tehničkim neispravnostima koja su ranije redovno učestvovala u saobraćaju, dodaje Petrović.

"Novi pravilnik striktno definiše na koji način treba raditi tehnički pregled, što znači da nije moguće ostaviti auto na pet minuta, već je neophodno zaista uraditi kontrolu.To je dovelo do opšteg povećanja sigurnosti svih učesnika u saobraćaju odnosno svih građana".

Međutim, kaže, sprovođenje nove procedure na tehničkim pregledima podrazumeva angažovanje većih materijalnih i ljudskih resursa, a to je, dodaje, dovelo i do povećanja cene tehničkih pregleda. "Sve aktivnosti koje su u prethodnom periodu preduzete na polju uredenja tehničkih pregleda i osiguranja od auto-odgovornosti dovode do povećanja nivoa sigurnosti građana, pružanja bolje i kvalitetnije osiguravajuće zaštite i istovremeno do uređenja sistema poslovanja tehničkih pregleda".

Petrović kaže da, ukupno povećanje cene osiguranja i tehničkog pregleda "jeste cena pružanja kvalitetnije usluge, kvalitetnije provere ispravnosti i sigurnosti vozila te većeg obima osiguravajućeg pokrića", s tim da su ovi troškovi, dodaje, i dalje među najnižima u regionu. Cena obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti u drugoj polovini 2014. godine porasla je za 40 odsto, a osnovni razlog za rast cene te vrste osiguranja jeste podizanje sume osiguranja kao maksimalne obaveze osiguravača u sklopu postepenog usklađivanja sa sumama osiguranja u EU.

Komentarišući navode medija da je NBS pre četiri godine, nakon poplava, podigla cenu obaveznog auto-osiguranja kako bi osiguravajuće kuće nadoknadile gubitke koje su zbog prirodnih nepogoda imale i tako podigla cene za 45 odsto, kaže da to nije istina. Objašnjava da je do druge polovine 2014. godine suma osiguranja po polisi osiguranja od AO (osiguranje od automobilske odgovornosti) bila 100.000 dolara, a izmenom zakona usvojene su sume od 200.000 evra za materijalnu i 1.000.000 evra za nematerijalnu štetu.

"Faktički, maksimalna obaveza osiguravača je višestruko uvećana, i to je zahtevalo značajan rast cene osiguranja. Takav rast suma osiguranja predstavlja viši nivo zaštite učesnika u saobraćajnoj nezgodi, kojima se garantuje veća sigurnost naplate štete i obezbeđuje mogućnost da od solventnih osiguravača naplate ukupno pretrpljenu štetu", objašnjava Petrović.

S liberalizacijom viznog režima, dodaje, porastao je i broj naših vozila u saobraćaju zemalja EU, kao i broj šteta koje naša vozila prouzrokuju u inostranstvu. "Štete koje tamo nastanu višestruko su veće od šteta u Republici Srbiji, pa je rizik učestalosti nastanka šteta u iznosima od više stotina hiljada evra do nekoliko miliona znatno povećan, budući da u nekim zemljama EU uopšte nema limita osiguranja po polisi AO".

Takođe, ukazuje, od 2012. godine, u skladu sa propisima, obaveza osiguravača je da 5 procenata bruto premije AO uplaćuju kao doprinos RFZO. "Prema svim prethodnim statistikama i na osnovu iskustva iz prethodnog perioda, regresna potraživanja RFZO prema osiguravajućim društvima nisu prelazila 2 do 2,5 procenta bruto premije".

Time se, kaže, obezbeđuje siguran prihod za RFZO, "o čijem opštem društvenom značaju nije potrebno posebno govoriti". Istovremeno, ističe, napominje da je sa podizanjem suma osiguranja došlo i do pomeranja sudske prakse u isplati visine nematerijalne štete, kao i do povećanja prosečne cene radnog sata u servisima za popravku motornih vozila, te do povećanja cene rezervnih delova, što je, kaže Petrović, uticalo i na porast prosečno isplaćene odštete po osnovu ove vrste osiguranja.

"U uporednoj praksi zemalja u okruženju, cena polise osiguranja od AO u Srbiji je među najnižima", ističe Petrović.

Sa smanjenjem cene AO ponovo bi se, ocenjuje, stvorila situacija u kojoj se delatnost osiguranja u Republici Srbiji našla 2005. i 2006. godine, "kada je veliki broj društava koja su obavljala poslove osiguranja AO otišao u stečaj zbog nemogućnosti da servisira svoje obaveze, što sigurno ne može biti interes građana koji u ovom slučaju ostaju bez osiguravajuće zaštite ili bez ostvarenog prava na naknadu štete u dugom vremenskom rasponu", kaže Petrović.