Ćulibrk: Biznis se seli i van BG - šta Promenada znači za Srbiju?

Novi Sad je to dokazao Promenadom koja svoja vrata otvara za nekoliko dana.

O tome koliko će ta investicija značiti za prestonicu naše severne pokrajine, šta će doneti Novosađanima, a šta ostalim građanima, koliki je to priliv u kasu, ali i kakav uticaj ima na male preduzetnike, govorimo sa ekonomskim analitičarem Milanom Ćulibrkom * Mnoge je iznenadilo to što je jedna velika internacionalna kompanija odlučila da otvori najveći tržni centar baš u Novom Sadu, a ne u Beogradu, i da za to izdvoji, do sada neviđenu sumu za zemljište... da li je to i za vas iznenađenje?

- Nije to tako veliko iznenađenje kao što se možda na prvi pogled čini. Bilo je samo pitanje vremena kada će strani investitori shvatiti da osim Beograda postoji još nekoliko dobrih lokacija u Srbiji za ovu vrstu biznisa. Kompanija Nepi, koja će u "Promenadu“ u Novom Sadu uložiti 128 miliona evra, već je dugogodišnji vlasnik "Plaze“ u Kragujevcu, čija se vrednost procenjuje na više od 40 miliona evra, a za očekivati je da će sličnih investicija biti i u drugim većim gradovima Srbije. Prednost novih lokacija je što gradnja tržnih centara manje košta, a i brže se završavaju. Deo razloga za novu strategiju je svakako i sve jača konkurencija u Beogradu, u kome se trenutno grade još tri velika tržna centra, pa bi investitori, ako se taj trend nastavi, mogli da se suoče i sa problemom kome taj prostor izdati, a sigurno razmišljaju i o tome da bi povećana ponuda mogla da utiče i na pad cena zakupa. Taj strah je, ipak, preteran, jer je nedavna analiza jedne međunarodne konsultantske kompanije pokazala da u glavnom gradu Bugarske ima tri puta više poslovnog prostora u velikim šoping molovima nego u prestonici Srbije – 269 kvadratnih metara na 1.000 stanovnika u Sofiji prema nepuna 94 kvadrata u Beogradu. Po tom pokazatelju izgradnjom “Promenade” Novi Sad će ubedljivo preteći i Beograd i Sofiju, sa 440 kvadratnih metara na 1.000 stanovnika. I za Srbiju je veoma važno da se šoping centri ne grade samo u Beogradu, jer bez toga nema ravnomernijeg regionalnog razvoja, što bi trebalo da bude cilj svake vlade.

*Tržni centri su uglavnom stacionirani na obodima gradova, mislite li da je izgradnja jednog tako velikog komercijalnog objekta uz sam centar grada dobra prilika za ekonomiju Novog Sada ili ne?

- Činjenica da će “Promenada” biti u centru grada ima i dobre i loše strane. Za potrošače je to prednost, jer će gubiti manje vremena za kupovinu. Iako takav objekat u “srcu” grada može da bude velika komplikacija za gradske vlasti zbog izgradnje prateće infrastrukture, on istovremeno može da poveća vrednost imovine u neposrednom “komšiluku”. Nema sumnje da će ubuduće gradsko građevinsko zemljište vredeti više nego do sada, a isto se može očekivati i za privatne stanove i za postojeći poslovni prostor. Što se uticaja na ekonomiju Novog Sada tiče, svaki ekonomista bi više voleo da se umesto trgovinskog centra ili banke otvori neka visoko tehnološka kompanija, koja će proizvoditi takozvana razmenjiva dobra, koja lako mogu da se izvezu, jer to u drugoj fazi doprinosi stabilizaciji platnog bilansa i lakšem održavanju spoljne likvidnosti zemlje. Ali, ako već ne možemo da biramo, mislim da je za Srbiju svaka investicija zlata vredna, jer ako želimo brži privredni rast, udeo investicija u bruto domaćem proizvodu mora da se značajno poveća sa sadašnjih 18 odsto. * Kakav će uticaj Promenada imati na mikro-ekonomiju dela grada u kome se nalazi, da li postoji opasnost za manje preduzetnike i druge komercijalne objekte u okolini? Kolika je korist?

- Već godinama postoji strah da dolazak velikih stranih maloprodajnih lanaca neminovno vodi ka gašenju malih, komšijskih dućana. Nema sumnje da neki od njih neće preživeti i da posle dolaska Lidla za njih više ništa neće biti isto, ali i bez toga bi oni morali da se transformišu. Kod nas četiri od pet porodičnih firmi propadnu kada njihov osnivač fizički više nije u stanju da brine o njima. To znači da bi takve firme propale i bez jake konkurencije. S druge strane, stalna prilagođavanja su sastavni deo biznisa. Uostalom, procenjuje se da za jednu-dve decenije neće postojati polovina sadašnjih zanimanja, što znači da će i zaposleni morati da stiču nova znanja. Tim pre će nova znanja biti potrebna biznismenima, jer četvrta industrijska revolucija, koja je zakucala i na naša vrata, podrazumeva stalno prilagođavanje. Ako žele da opstanu, mali preduzetnici i vlasnici komercijalnih objekata u blizini “Promenade” moraće da se prilagode, da obogate svoju ponudu i da oni ponude specifični sadržaj koga u “Promenadi” nema, bar ne u dovoljnoj meri. Prednost “starosedelaca” je što poznaju svakog kupca i na tome bi trebalo da baziraju novi model poslovanja. Oni mogu da budu fleksibilniji, da robu nose kupcima, a nije bez značaja ni to što, kao prave komšije, mogu da ostvare mnogo prisniji kontakt sa njima, što u šoping centrima, koje posećuju hiljade ljudi, to ni uz najbolju volju skoro da nije moguće. Ništa nije sigurno, ali su i u Beogradu, i u Kragujevcu u blizini šoping molova skakale cene nekretnina i zemljišta u neposrednoj blizini, pa je za očekivati da bi nešto slično moglo da se desi i u Novom Sadu.

* Koliko činjenica da su odabrali baš Novi Sad govori o potencijalu srpske Atine u odnosu na prestonicu, kada govorimo o ekonomskoj slici Srbije? Da li je to dokaz da Novi Sad možda polako počinje da parira glavnom gradu kada su u pitanju kupovna moć stanovništva i standard?

- “Promenade” sigurno ne bi ni bilo da njeni vlasnici ne očekuju dalji ekonomski oporavak Srbije i profit za sebe. Njima sigurno nije promakao podatak da stanovnici Beograda još uvek, mereno prosečnim neto zaradama, imaju za desetak procenata veću kupovnu moć od Novosađana, ali s druge strane žitelji glavnog grada Vojvodine su sa prosečnom zaradom od 54.357 dinara imali prošle godine za 13 odsto veća primanja od republičkog proseka, koji je u 2017. bio 47.893 dinara. Primanja lokalnog stanovništva, međutim, nisu jedini parametar od koga zavisi da li će se i gde investirati. Pre nego što je doneo stratešku odluku da u Novi Sad uloži 128 miliona evra, investitor je sigurno pažljivo analizirao da li će u toj sredini moći dalje da se razvija i širi biznis u Srbiji. S obzirom da je bruto domaći proizvod prošle godine bio oko 37 milijardi evra, ova investicija će direktno doprineti njegovom povećanju za više od 0,3 odsto. To je veoma bitno ako se ima u vidu da je tri od poslednjih 10 godina – konkretno u 2009, 2012. i 2014. – Srbija završila u recesiji, a u te tri godine zajedno BDP je smanjen za skoro šest procenata. Nije zanemarljivo ni što će, osim direktnih, ova investicija imati i nekoliko indirektnih pozitivnih efekata. Pre svega, ona će obezbediti oko 1.500 novih radnih mesta i doprineti dodatnom smanjenju stope nezaposlenosti. Uz to, ti novi zaposleni će deo svojih plata trošiti na kupovinu drugih roba i plaćanje usluga, što će omogućiti širenje biznisa većem broju privrednika i preduzetnika u Novom Sadu i okolini. Uz to, s obzirom da će se u velikom marketu u “Promenadi” prodavati i brojni domaći proizvodi, taj novi kanal distribucije će postojećim proizvođačima olakšati put do potrošača, a isto važi i za domaće ugostitelje koji su već najavili da će imati svoje restorane u Promenadi. Konačno, ne treba isključiti mogućnost ni da će ponuda vrhunskih stranih i dobrih brendova, pogotovo ako cene budu pristupačne, privući u Novi Sad i stanovnike iz drugih krajeva Srbije, pa i iz Beograda. Novom Sadu na ruku ide i to što je izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine i ako bi se nova ekonomska ponuda pojačala sa novim, bogatijim kulturnim sadržajem, to bi moga da bude dobra kombinacija.

Foto: Nepi

* Prilikom otvaranja ovako velikih komercijalnih objekata obično su tu državni zvaničnici koji nam govore o tome koliko je to pozitivno za privredu zbog, pre svega povećanja broja radnih mesta. Međutim, da li postoji neka druga dugoročna korist za grad, infrastrukturu, budžet i same građane?

- Budžet Novog Sada je već puniji za oko 40 miliona evra, koliko je kompanija Nepi-Rockcastle platila lokaciju. Nije zanemarljivo ni što je na gradnji tržnog centra bilo angažovano oko 50 domaćih firmi, koje su na taj način stekle iskustvo da budu angažovane i na drugim sličnim poslovima, možda i van Srbije. Te firme su deo dobijenog novca takođe uplatile u gradski budžet, u koji će se ubuduće slivati lavovski deo poreza na zarade za oko 1.500 novozaposlenih radnika u “Promenadi”. Procenjuje se da će godišnji prihodi budžeta Srbije po raznim osnovama biti oko 20 miliona evra. Za očekivati je da će, u dogovoru sa lokalnom zajednicom, investitor značajna sredstva svake godine izdvajati za društveno odgovorne projekte, a korist će imati i potrošači, jer bi konkurencija mogla naterati trgovce da smanje marže, a samim tim i cene.