AmCham: Ne koristimo subvencije, niko na minimalnoj plati

Srbija je kao investiciona destinacija generalno bolje ocenjena od Crne Gore, Makedonije, BiH, a gore u odnosu na susedne države koje su članice EU, navodi se u izveštaju koj je predstavljeno na godišnjoj konferenciji "Šesto prolazno vreme - otključavanje reformi?".

AmCham kompanije primetno su optimističnije kada je reč o prognozama sopstvenog rasta - 73 odsto kompanija očekuje rast poslovanja, dok 58 odsto planira nova zapošljavanja u 2019. godini.

U fokusu članova AmCham su institucionalne reforme, unapređenje vladavine prava, kapaciteta državne uprave u primeni propisa, efikasnost pravosuđa, kao i aktivnog javno-privatnog dijaloga u zakonodavnom procesu.

Kao najveći izazov za poslovanje ocenjena je predvidivost promene primene propisa - čak 51 odsto, dok mala, srednja i mikro preduzeća najviše strepe od nepredvidivosti i visokih iznosa fiskalnih i parafiskalnih nameta i teškoća pribavljanja dodatnih izvora finansiranja.

Stabilna trojka, koju je 79 odsto članova AmCham-a dodelilio poslovnoj klimi u Srbiji je "uglavnom zadovoljavajuća", navodi se u istraživanju, a trojka je napredak I znači da je ambijent stabilan.

Kao najveći izazovi navedeni su reforme javnih preduzeća, zdravstva i pravosuđa.

Foto: Tanjug/Tanja Valiæ

Kada je u pitanju zdravstvo, kompanije se ne žale na doprinose, za koje kažu da nisu visoki, već smatraju da se oni neadekvatno koriste, dok se po pitanju javnih preduzeća zamera nelojalna konkurencija i neefikasnost.

Efikasno pravosuđe i unapređenje valdavine prava predstavlja prioritet za 74 odsto kompaniija, a zatim slede transparentan i predvidiv poreski sistem, skraćenje sudskih procesa, reforma poreske uprave, parafiskala, smanjenje korupcije.

Korpucija je, ocenjuju, najviše prisutna u administrativnim procesima, javnim nabavkama i pravosuđu.

Na pitanje šta Srbija treba da uradi kako bi poboljšala privredni rast, 32 odsto čalnica AmCham smatra da država treba da ulaže u obrazovanje, njih 31 odsto smatra da treba da dođe do smanjenja nameta na rad, dok njih 16 odsto smatra da treba ulagati u zdravstvo.