"Dobra vest, Srbija uspela da dostigne..."

To je izjavio član Fiskalnog saveta Pavle Petrović na 18. Ekonomskom samitu Srbije.

Petrović je, na panelu o finansijskoj konsolidaciji i održivom rastu, rekao da ti rezultati po pitanju budžeta nisu posledica jednokratnih "izuzetnih prihoda ili rashoda".

"Po pitanju makroekonomske stabilnosti, presudno je da imamo izbalansiran budžet i minimalni deficit. Dobro je vest da je Srbija uspela da dostigne strukturno usklađeni budžet", istakao je on.

Petrović je objasnio da su trajni elementi prihoda i rashoda u budžetu sada usklađeni i da bi Srbija trebalo tako da nastavi na srednji i duži rok - "da drži izbalansirani budžet i minimalni deficit".

"Dobar cilj bi bio da taj deficit bude oko 0,5 odsto BDP-a i to su upravo i planovi koje vlada ima za sledeću godinu", dodao je Petrović.

Minimalni deficit obezbeđuje, kaže, brzi pad duga u odnosu na BDP i obezbeđivao bi da svake godine dug pada za oko 2,5 odsto.

"To dovodi do smanjivana kamatnih stopa i diže se kredtini rejting zemlje, što stimuliše privredni rast. Srbija se nalaži još dva koraka da bi prešla u investicioni kreditni rejting u kome se nalaze Bugarska, Rumunija i Mađarska, tako da je i to razlog zašto bi Srbija trebalo da održi politiku izbalanisranog budžeta i snažnog obaranja javnog duga u donosu na BDP", naveo je Petrović.

On kaže da postoje istraživanja koja pokazuju da postoji značajna veza između smanjivanja duga i stope rasta, u smislu da smanjivanje relativnog duga vodi ubrzanju stope rasta.

Petrović je naglasio da bi to trebalo da bude put koga bi Srbija trebalo da se drži u srednjoročnom i dužem periodu kako bi podsticala privredni rast.

"A, ne nikako da bude na putu povećanja deficita i povećanja potrošnje, kao i plata i penzija, jer to ne stimuliše privrednu aktivnost", poručio je Petrović.

Dodaje da smo u periodu od 2012. do 2014. prošli taj eksperiment i da smo tada imali veliki deficit, čak i manju recesiju.

"Interesantno je da je u 2014. recesija bila domaća, to jest nije bila uvezena spolja".

Kaže da postoje dva kanala kako fiskalna politika može da utiče na privredni rast, prvi je markoekonomskom staiblnošću, a drugi preko strukture budžeta i to na strani rashoda, gde bi javne investicije zauzimale značajnije mesto nego što je to sada slučaj.

Kada je reč o prihodnoj strani, trebalo bi smanjiti poreze, koje bi pre svega trebalo da se odnosi na smanjenje doprinosa na rad, čime bi se povećala konkurentnost privrede, ali i stimulisao izvoz i zapošljavanje.

"Postoji oko 200 miliona evra slobodnog prostora u budžetu za 2019. da se smanje porezi. Mi mislimo da bi bilo najbolje da se to iskoristi za smanje doprinosi na neto zarade sa 63 na 60 odsto. Što bi povećalo konkurentnost privrede i stimulisalo privredni rast. Sigurno nije dobro da se to koristi za smanjenje PDV-a pošto bi se tako stimulisala potrošnja, a ne privredni rast", dodao je Petrović.

Govoreći o javnim investicijama, on je naveo da je Srbije u prethodnih 10 godina investirali oko 2,5 odsto ekonomskog proizvoda zemlje, dok je taj procenat u centralnoj ili istočnoj Evropi bio više od četiri odsto.

Petrović je rekao da se situacija popravila kod nas u 2018. i da su prve projekcije da će javne investicije u 2019. biti oko čeitri odsto BDP, što je oko 1,8 milijardi dinara.

"To bi značilo da se javne invesitcije u 2019. povećaju za oko 300 miliona evra u odnosu na 2018. Mi u Fiskalnom savetu mislimo da 2019. treba iskoristiti za zaokret u pogledu investicija u oblasti zaštite životne sredine".

Petrović navodi da bi u deponije moglo da se investira oko 60 miliona evra, u prečišćivanje voda još toliko i oko 10 miliona evra za druge stvari - projektnu dokumentaciju.

"To bi postavilo temelje da se u 2020. i sledećim godinama značajno više investira u ekologiju, red veličina tih investicija bi bio između 300 i 400 miliona evra godišnje, a preostalo bi trebalo nekih 200 miliona evra da se povećaju investicije u puteve i pruge", kaže Petrović.

Na dvodnevnom Ekonomskom samitu Srbije učestvuju ministri, visoki evropski zvaničnici, predstavnici privrede i javne uprave.