Koliko građani Srbije poznaju Španiju?

Koliko znanja o Srbiji imaju Španci, samo su neke od tema poslovnog Foruma "Španija-Srbija" koji će se održati 23. i 24. oktobra u Beogradu.

Prošlo je više od sto godina od predaje akreditovanih pisama Dragomira M. Jankovića, srpskog poslanika u Madridu, španskom kralju Alfonsu XIII, što se smatra zvaničnim uspostavljanjem diplomatskih odnosa dve zemlje.

Decenijama kasnije, kada se kaže "Španija", najčešće se pomisli na Barselonu, Kataloniju, tenisera Rafaela Nadala, Servantesov roman "Don Kihot"...

Mali broj građana može da navede jednu od velikih španskih kompanija, iako, na primer, u oblasti saobraćajne infrastrukture, španske kompanije upravljaju gotovo polovinom (40%) svih većih koncesija u ovoj oblasti u svetu.

S druge strane, kada se u kontekstu ekonomije spomenu Švedska, Amerika, ili Nemačka, građanima u Srbiji su među prvim asocijacijama, kompanije "Ikea", "Koka kola" ili "Mercedes"...

Kada je reč o trgovini, važno je podsetiti na bilateralnu razmenu između Španije i Srbije, koja proteklih godijna ima dvocifrenu stopu rasta (u poslednjoj deceniji porasla za 121 odsto i dostigla 411 miliona evra u 2017. godini).

Podaci za prvih šest meseci ove godine pokazuju rast od 17 procenata za španski izvoz u Srbiju i 22 odsto za srpski izvoz u Španiju.

Među proizvodima koje Španija izvozi u Srbiju, ističu se svinjsko meso, proizvodi automobilske industrije, riba i riblji proizvodi, industrijske mašine i oprema...

Sa druge strane, Španija iz Srbije najviše uvozi žitarice, nameštaj, proizvode od gume, papir i karton, kao i proizvode od plastike.

U Srbiji trenutno posluje 30 španskih kompanija u sektorima inženjerstva, građevinarstva, životne sredine, modne i tekstilne industrije, automobilskih komponenti, prehrambene industrije, hotelijerstva, industrijske opreme, železnicke industrije...

Nakon što se uspešno izborila sa ekonomskom krizom koja je zahvatila svet 2008. godine, Španija sa 46 miliona stanovnika i BDP-om od 1,1 milijardu evra se u prošloj godini pozicionirala kao jedna od najbrže rastućih ekonomija evrozone sa stopom rasta BDP-a od 3,1 procenta.

To je, inače, četvrta uzastopna godina stabilnog rasta i peta u kojoj Španija beleži suficit tekućeg računa.

Evropska komisija u svom skorašnjem izveštaju makroekonomskih proračuna predviđa rast BDP-a u Španiji u ovoj godini do 2,6 procenta.

Ova, peta ekonomija Evropske unije danas se vratila na istaknuto mesto na međunarodnoj sceni i zauzima 14. mesto u svetu po visini BDP-a, i 13. po prilivu direktnih stranih investicija.

Svoj oporavak, pored reformi koje je sprovela, Španija duguje konkurentnosti i fleksibilnosti lokalne privrede koja je bila sprema da se okrene spoljnim tržištima, kao i turizmu koji predstavlja 15 procenata španskog BDP-a.

Samo tokom prošle godine ovu zemlju je posetilo 82 miliona turista, što je čini drugom svetskom turističkom destinacijom.

Zahvaljujući ulaganjima u infrastrukturu, kako u javnom tako i privatnom sektoru, mnoge španske kompanije danas su lideri u sektorima poput infrastrukture, obnovljivih izvora energije, agro-prehrambene i tekstilne industrije.

Španske kompanije danas upravljaju gotovo polovinom (40 odsto) svih većih koncesijama u oblasti saobraćajne infrastrukture u svetu, a od toga se šest španskih kompanija nalazi među 12 vodećih u svetu po dužini izgrađenih puteva, železnica, kao i aerodromskih i lučkih koncesija.

Španski infrastrukturni sektor zaslužan je za realizaciju mnogih međunarodnih projekata, poput izgradnje železničke infrastrukture na relaciji Meka-Medina u Saudisjkoj Arabiji, najdužeg mosta na svetu koji je poduprt čeličnim kablovima - Most Ting Kau u Hong Kongu, Terminala T2A na aerodromu Hitrou (Ujedinjeno Kraljevstvo), najdužeg tunela na svetu od 57 kilometara - Tunel Gotard u Švajcarskoj...

Kada je reč o saobraćajnom sektoru u Srbiji, Grad Beograd je od španskog proizvodača CAF nabavio nove tramvaje, koji su danas među Beograđanima poznati kao "Španci".

Kompanija RUBAU zaslužna je za izgradnju pristupne saobraćajnice ka Mostu na Adi u Beogradu, otvorene 2017. u okviru Unutrašnjeg magistralnog poluprstena.

Kompanija AZVI radila je na izgradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu, koji je otvoren za saobraćaj 1. septembra ove godine, a trenutno su angažovani na izgradnji dela autoputa kroz Grdeličku klisuru na Koridoru 10.

Ova zemlja se ističe i naprednim sistemima za upravljanje vodama koje su morali da osmisle zbog unutrašnjih nedostataka države vezanih za geografsko podneblje, odnosno, nedostaka padavina i suve klime.

Zato je danas Španija vodeći proizvođač desalinisane vode u Evropi, Americi i na Bliskom Istoku, a ujedno je i četvrta zemlja u svetu po kapacitetima za desalinizaciju.

Takođe, Španija je razvila i veoma naprednu tehnologiju za navodnjavanje.

Trenutno, 98 procenata španskih opština ima razvijene sisteme za navodnjavanje, koji pokrivaju 60 odsto poljoprivredne proizvodnje u toj zemlji.

Dobijanje energije iz obnovljivih izvora postao je jedan od osnovnih energetskih stubova ove zemlje u kojoj postoji čak 1.090 veotroparkova raspoređenih u 803 oštine.

U protekloj godini u njima je proizvedeno 18 odsto ukupne električne energije u Španiji, čime je strujom snabdeveno 12 miliona domaćinstava.

Sektor solarne energije doživeo je takođe znacajan rast tokom poslednjih godina.

To je španskoj industriji omogućilo da razvije i različite podsektore, kao što su proizvodnja i distribucija pokretnih solarnih panela i koncentrovanih solarnih sistema, a enrgija dobijena iz sunca pokriva gotovo pet odsto potražnje za strujom u toj zemlji.

Zbog izraženih klimatskih razlika na Pirinejskom poluostrvu, španska agro-prehrambena industrija je izuzetno dinamična i predstavlja glavni industrijski sektor u pogledu zapošljavanja, prometa i izvoza.

Ovaj sektor je u 2016. godini bio zaslužan za tri odsto od ukupnog španskog BDP-a i u njemu posluje 28.038 kompanija.

Španija je godinama visoko na lestvici najvećih poljoprivrednih proizvođača u Evropskoj uniji i trenutno drži petu poziciju pa bi saradnja Srbije i ove zemlje mogla značajno da se produbi i na ovom polju.

U tom kontekstu je važno napomenuti i da je Španija zemlja sa najvećom površinom pod vinogradima na svetu, sa više od 951.693 hektara zasada vinove loze i preko 630.000 proizvođača.

Priliku da ostvare poslovne kontakte sa predstavnicima 21 španskog preduzeća i ugovore poslovnu saradnju imaće srpski privrednici na poslovnom Forumu "Srbija-Španija" koji će se održati u Beogradu 23. i 24. oktobra.