"Sortirati koje kompanije treba subvencionisati, a koje ne"

To bi dovelo između 15 i 17 milijardi evra više u nominalnom BDP.

To je izjavio direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi na otvaranju prvog "Dijaloga o Regionalnoj investicionoj agendi" u Srbiji.

Cilj ovog dijaloga je da uključi sve zainteresovne strane kako bi se povećao dolazak stranih investicija u državama regiona.

Beširi je podsetio da su ministri zapadnobalkanske šestorke - Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije i Albanije na ministarstkom sastanku za Jugoistočnu Evropu prošle godine, u zajedničkoj izjavi podržali Regionalnu agendu reforme u oblasti investicija.

"Stvaranje regionalnog ekonomskog područja bazirano je na četiri stuba - trgovini, investicijama, mobilnosti radne snage i digitalnoj integraciji", navodi Beširi.

Smatra da bi takvo ekonomsko područje na ZB stvorilo transparentnu i fer konkurenciju među šest ekonomija.

Takođe, ističe Beširi, povećala bi se i atraktivnost regiona za strane direktne investicije, lakše upravljalo tim investicijama, povećala preduzetnička aktivnost, trgovina i broj poslova, ali i usaglasilo zakonodavstvo sa EU i svetskim standardima.

Investicije za poslovni svet, objašnjava Beširi, znače lakši ulaz na tržište, mogućnost proširenje na region koji ima 18 miliona potrošača, bolje integracije u EU i globalnim standardima, rast ljudskog kapitala, inovacija i digitalizacija...

S druge strane, kaže, investicije za građane znače neometani protok robe, usluga i radne snage, brži ekonomski rast i kreiranje većih poslovnih mesta, dok za vladu znači da je država više atraktivna za investicije, povećava se spremnost zemlje za učlanjenje u EU i promoviše se saradnja između šestorke Zapadnog Balkana.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Ðurđević kaže da ono što investitori gledaju pre nego što se odluče da ulažu u neku zemlju su politika stabilnosti te zemlje, vladavina prava, transportna infrastruktura, energetika i prekogranično poslovanje.

Ðurđević ističe da su zemlje u regionu na nekim od tih polja pojedinačno ostvarile napredak, ali da njihova tržišta i dalje nisu dovoljno povezana, jer, objašnjava, "džabe se grade putevi, ako se oni presecaju granicama, na kojima kamioni stoje i po sedam sati".

Zbog toga, dodaje, zajednička komora Zapadnog Balkana traži od vlada da imenuju ministra za regionalnu saradnju koji će se baviti samo tim pitanjem.

Podaci, navodi, pokazuju da se u vladama ZB šestorke svega 20 ljudi bavi pitanjem regionalne saradnje, što je, konstatuje, malo.

Podseća da je prvi proizvod zajedničke komore ZB "Investiciona regionalna platforma" koja ima za cilj da promoviše region kao jedinstvenu destinaciju za ulaganje i poslovanje. Ðurđević je izneo podatak da je ukupan obim društvenog proizvoda šest zemalja na ZB skoro jednak obimu kakav ima Slovačka.

Ocenjuje da je to ogromna razlika, kao i da su ekonomije zemalja Zapadnog Balkana mnogo izgubile usled ratova devedestih, stvaranjem nove političke mape koja je otežala ekonomsku saradnju, novim standardima za učlanjenje u EU, ali i pitanjem statusa Kosova. Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Stevan Rapaić ističe da je u Srbiju od 2001. do danas došlo 30 milijardi evra stranih investicija, a od 2010. do danas 15,6 milijardi evra.

"To su ozbiljne cifre, a postavlja se pitanje zašto nemamo bolje ekonomske rezutate", kaže Rapaić.

Jedan od razloga je, smatra, svetska ekonomska kriza koja je pogodila i Srbiju 2008. godine, a drugi razlog je što je većina stranih investicija došla u obliku privatizacije, gde su radnici otpuštani uz otpremnine. Kaže da je treći razlog što Srbiju investitori za ulaganje biraju zbog subvencija i jeftine radne snage.

Podaci pokazuju, kaže Rapaić, da od 20 najvećih stranih kompanija u Srbiji, njih 16 je došlo kroz privatizaciju.

"Jasno je da nema razvoja privrede bez proizvodnje", ukazuje Rapaić i dodaje da od 15 najvećih izvoznika u prvoj polovini 2018. samo jedno preduzehce nije direktni strani investitor, a to je Petrohemija.

"Nije privatizacija problem, ali da li privatizacija čini našu privredu konkurentnijom", upita je Rapaić i dodao da:

"Država ne treba da subvencioniše sve kompanije koje dolaze kao strane investicije, već da soritra koje kompanije treba subvencionisati, a koje ne".