Arsić o srpskoj ekonomiji: Solidni rezultati, ali...

To je delimično posledica poređenja sa niskim rastom u prošloj godini, ali i uticaja jednokratnih faktora, rasta proizvoidnje u poljoprivredi, građevinarstvu i elektroprivredi, rekao je autor časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

On je, na promociji najnovijeg broja tog časopisa, koji izdaje Ekonomski fakultet u Beogradu, istakao da bi rast BDP, bez tih privremenih činilaca bio oko 3,3 odsto, što je niže od prosečnog privrednog rasta drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE).

"U prvih šest meseci učvršćena je makroekonomska stabilnost, odnosno ostvaren suficit, inflacija je niska i stabilna, smanjuju se loši krediti i blago raste zaposlenost, ali raste i spoljnotrgovinski deficit", rekao je Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Makroekonomska stabilnost, prema njegovim rečima, nije dovoljan uslov za dugoročan visok rast već je neophodno, kako je rekao, obezbediti i uspostaviti institucije sistema i vladavinu prava. "Srbija je ostvarila samo deo onog što je potrebno za napredak", rekao je Arsić.

Istakao je da su za dugoročno održiv rast potrebne strukturne reforme države i državnih preduzeća, unapređenje privrednog ambijenta, smanjenje korupcije i povećanje efikasnosti državne administracije.

On je rekao da, uprkos tome što je proglašena nulta tolerancija na divlju gradnju i dalje se podižu soliteri i "preko puta opština, a predlaže se legalizacija 1.000 doktorata koji su stečeni na neakreditovanim ustanovama".

Arsić je istakao da će u drugom delu godine rast BDP biti usporeniji i da bi u ovoj godini mogao biti oko 4,3 odsto, a sledeće godine između 3,5 i četiri odsto.

Dodao je da bi ove godine uz nepromenjenu fiskalnu politiku mogao biti ostvaren suficit od oko 0,7 odsto BDP i da bi Vlada sledeće godine taj "fiskalni prostor" mogla da iskoristi za povećanje javnih investicija, smanjenje poreza na plate i odricanja od uzimanja dividendi javnih preduzeća kako bi i ona mogla da ih iskoriste za ulaganja.

Iza relativno niskog tekućeg deficita u drugom kvartalu ove godine krije se, prema njegovim rečima, privremeni rast doznaka i smanjenje odliva dividendi, ali nije, kako je rekao, dobro što pada prerađivačka proizvodnja kao srž privrede.

"Relativno povoljni fiskalni rezultati prikrivaju činjenicu da je javni sektor Srbije izuzetno neefikasan i da država ne odvaja dovoljno novca za javne investicije, pa je infrastruktura jako loša", rekao je Arsić.

On je ocenio da je na povećanje prosečnih zarada ove godine, osim jačanja dinara uticalo povećanje plata u državi od devet odsto u proseku, što je iznad rasta BDP.

Kreditna aktivnost banaka je, prema njegovim rečima, najveća od 2012. godine jer su plasmani banaka privredi povećani za 133 miliona evra, kao i inostrani krediti za 175 miliona evra, a to je najviše od izbijanja krize 2008. godine.

"Da bi Srbija dostigla rast srednjeevropskih zemalja potreban je visok rast privrede u toku nekoliko decenija", rekao je Arsić.