"Dobro što država nije ustuknula i ukinula penale za penzije"

To bi se, kako je naveo, negativno odrazilo kako na održivost penzijskog sistema, tako i na javne finansije u celini.

"Visina penzije zavisi od uplaćenih doprinosa, ali i od toga koliko se dugo penzija prima. Ako neko želi da se prevremeno penzioniše, on će penziju primati duže i samim tim je logično da prima umanjeni iznos u odnosu na radnika koji je uplatio isti iznos doprinosa i koji se redovno penzioniše u 65. godini za muškarce i 62. godini za žene", kaže Altiparmakov.

Ovaj princip, kako napominje, važi u svim evropskim državama, a važio je i u bivšoj Jugoslaviji sve dok osamdesetih godina, pod pritiskom sindikalnog populizma, nije bio ukinut.

"To se jako negativno odrazilo na održivost ne samo penzijskog sistema već i javnih finansija u celini, produbljujući ekonomsku krizu krajem osamdesetih godina. Dobro je što istu grešku nismo ponovili ove godine", ocenjuje Altiparmakov u intervjuu za novi broj Magazina Biznis.

Što se tiče namere države da, nakon ukidanja Zakona o privremenom umanjenju penzija, povišice dobiju samo oni penzioneri čija su primanja niža od 30.000 dinara, mišljenja je da indeksacija penzija mora da se primenjuje na sve penzije, a ne samo na pojedine, i dodaje da taj princip važi u praktično svim evropskim zemljama.

"U budžetu postoji određen iznos sredstava opredeljen za penzije, a naši zakoni propisuju da je to 11 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ako taj iznos sredstava, umesto da podelite svim penzionerima i svima povećate penzije za inflaciju od 2,5 odsto, vi povećate samo ispod-prosečne penzije za pet odsto, to je de facto oporezivanje penzionera sa iznad-prosečnim penzijama", kaže Altiparmakov.

Upozorava da je u Italiji pre desetak godina pokušaj da se indeksiraju samo niže penzije proglašen neustavnim.

Kaže da je društvena i politička želja za većim stepenom solidarnosti u okviru javnog penzijskog sistema - legitimna i da Fiskalni savet samo insistira na tome da se društvena i politička opredeljenja implementiraju na sistemski način koji neće biti pravno sporan i koji će očuvati društveno poverenje u javni penzijski sistem u Srbiji.

"Slične inicijative za povećanjem solidarnosti su u drugim evropskim državama sistemski implementirane kroz porez na dohodak građana, tako da sve zapadnoevropske zemlje i sve veći broj istočnoevropskih zemalja, poput Poljske i Rumunije, oporezuju iznad-prosečne penzije i na taj način ostvaruju veći stepen socijalne solidarnosti sa penzionerima koji imaju ispod-prosečna primanja", naveo je Altiparmakov.