Veće penzije kad vlada odluči? "Samo u afričkim zemljama"

u zavisnosti od mogućnosti zemlje je neuobičajeno rešenje, koje se primenjuje uglavnom u najnerazvijenijim afričkim zemljama, ocenili su ekonomisti za agenciju Beta.

Srbija je u poslednjih deset godina imala više modela usklađivanja penzija, a poslednji je da su se penzije usklađivale dva puta godišnje - 1. aprila i 1. oktobra, sa rastom cena na malo i bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić rekao je da sistem isplate penzija treba da se uredi jer je u poslednjih deset godina često menjan i uprkos tome nije poštovan.

"Pravila po kojima će se usklađivati penzije treba da se propišu unapred jer i u EU od 28 država 26 usklađuju penzije sa rastom cena i zarada ili najčešće kombinovano", rekao je Arsić.

On je dodao da pravila za određivanje penzije ne postoje samo u Litvaniji, Irskoj i najnerazvijenijim afričkim zemljama već se utvrđuju ad hok, zavisno od potreba trenutka. "Povećanje penzija ad hok, kako je rekao, nije dobro rešenje zbog neizvesnosti, a ostavlja prostor i za manipulacije i greške", rekao je Arsić.

Manipulacije povećanjem penzija moguće su, prema njegovim rečima, uoči izbora ili u određenim osetljivim političkim trenucima. "Određivanje penzija bez unapred utvrđenih pravila otvara mogućnost za grešku da se penzije povećaju u vreme privredne ekspanzije, a da kada se pojavi kriza država ne može da ih isplati u tom iznosu", rekao je Arsić.

Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Gordana Matković rekla je da usklađivanje penzija sa rastom BDP ustvari ugrađivanje u Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju odredbe koja je već predviđena Zakonom o budžetskom sistemu iz 2014. godine, da ušešće penzija u BDP ne može da bude veće od 11 odsto.

"Usklađivanje penzija sa rastom BDP može da bude strateški okvir za određivanje primanja penzionera, ali u uređenim zemljama je jasno utvrđen način indeksiranja, u skladu sa rastom zarada i troškova života", rekla je Matković.

Vlada Srbije, prema njenim rečima, izabrala je neuobičajeno rešenje kroz diskreciono pravo da odluči kada će i koliko povećati primanja najstarijih.

Dodala je da takva vrsta presedana smanjuje poverenje u penzioni sistem i može da smanji uplate doprinosa i prihode PIO fonda.