Koliko u Srbiji ima aerodroma i letelica?

Od ukupno 30 malih aerodroma u našoj zemlji, na teritoriji Vojvodine ih je 10, a među njima je sedam u privatnom vlasništvu.

Reč je o aerodromima čiji operateri imaju dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma, a u Direktoratu objašjavaju da je osnovna razlika između ove dve kategorije aerodroma u njihovoj nameni.

Aerodromi sa dozvolom za korišćenje se uglavnom koriste za obuku pilota, dok su aerodromi koji imaju saglasnost za korišćenje prvenstveno namenjeni za obavljanje nekomercionalnog letenja ili obavljanje posebnih delatnosti u vazdušom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu.

"Na teritoriji Vojvodine imamo 10 aerodroma. Operateri aerodroma su uglavnom aeroklubovi mada imamo određen broj aerodroma, tačnije, njih sedam gde su operateri fizička lica i ti aerodromi su u potpunosti privatni. U evidenicija imamo i pet registrovanih heliodroma", kaže za Tanjug načelnik Odeljenja aerodroma u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Vladimir Pavlović.

Navodi da su manji aerodromi uglavnom namenjeni za sportsko-amatersko letenje, letenje u cilju poljoprivredne aktivnosti ili obuku pilota, te je tako vrsta vazduhoplova koja se pojavljuju na tim aerodromima definisana namenom aerodroma.

"Na nekim manjim aerodromima najčešće možemo sresti jedrilice, motorne zmajeve, ultralake i lake vazduhoplove poput cesne pajpera ili recimo, ako govorimo o poljoprivrednim aktivnostima, to su AN 2 dromader ili robinzon R 44 ako govorimo o heliodromima", kaže Pavlović.

U skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, aerodom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja, a Pavlović precizira da to uključuje bezbednosno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova.

Pre izgradnje malog aerodroma, objašnjava Pavlović, u skladu sa zakonom investitor je dužan da Direktoratu dostavi tehničku dokumentaciju kojom dokazuje održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti.

"Standardi koji se primenjuju prilikom projektovanja su definisani Zakonom o vazdušnom saobraćaju i odgovarajućim podzakonskim propisima", dodaje Pavlović.

Nakon što dobije dokumentaciju, Direktorat obavlja proveru ispunjenosti tih standarda, a ukoliko su oni ispunjeni i primenjeni, izdaje odobrenje na dokumentaciju.

Po pribavljanju odobrenja, kaže Pavlović, investitor započinje radove.

"Koliko će ti radovi trajati zavisi od stanja na terenu, lokalnih uslova, planiranih infrastrukturnih objekata. Ono što je bitno da nakon izgradnje aerodoma Direktorat vrši proveru da li su radovi izvedeni u skladu sa odobrenom dokumentacijom i vrši proveru ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma", rekao je Pavlović.

Ta provera, dodaje, obuvata kako proveru aerodromske infrastrukture, tako i proveru samog operatera aerodroma, odnosno njegove dokumentacije i procedura. Dozvola, odosno saglasnost za korišćenje aerodroma se izdaju na neodređeno vreme tako da, navodi Pavlović, vazduhoplovni subjekti koji dobiju dozvolu, odnosno saglasnost podležu redovnom nadzoru Direktorata.

To može biti inspekcijski nadzor ili periodična provera.

"Po Zakonu o inspekcijskom nadzoru, imamo planirane inspekcije. Postoji mogućnost vanrednih inspekcija, a takođe imamo i definisan plan periodične provera. Svake godine definišemo plan i u skladu sa tim planom sprovodimo provere", kaže Pavlović.

Kada je reč o letelicama, u Direktoratu kažu da u generalnoj avijaciji (manji avioni) ima oko 260 registrovanih letelica, zajedno sa oko 40 većih aviona koje koriste aviokompanije.

Ukupno ima 460 registrovanih vazduhoplova, a u tu spadaju i jedrilice sa motorom i bez motora, zmajevi i ultralaki avioni. Vazduhoplovi se registruju u Direktoratu, koji ih upisuje i daje im dozvole za plovidbenost, na osnovu prethodnih testova i održavanja koje je dužan da uradi vlasnik. Letelice mogu da koriste obučeni operateri i piloti obučavaju u centrima za obuku, koji moraju da imaju sertifikate Direktorata.

Tehnicku ispravnost vazduhoplova tako kontrolišu ovlašćena lica i centri, a njihov rad kontroliše Direktorat i daje odobrenja, zamerke, ispravke i slično, navode u Direktoratu.