Albanci uzimaju parcele: Auto-put "proteruje" Srbe

Putevi obično spajaju ljude, ali kad je reč o Kosovu, ova floskula ima savim suprotno značenje, bar kada su Srbi u pitanju, piše Sputnjik.

Prema planu Prištine, trebalo bi da se izgradi oko 630 kilometra glavnih puteva, plus oko 100 lokalnih, a odlika svih je da na ovaj ili onaj način presecaju srpske sredine.

Prema proceni ekspertskih grupa, srpske parcele (šume, livade, poljoprivredno zemljište, kuće, imanja) koje su uzurpirane od strane Albanaca za ove namene da bi se izgradili putevi, dosežu vrednost do desetine milijardi evra.

Mimo ovoga, opasnije je što se izgradnjom ovakve putne mreže Srbima smanjuje dostupnost da dođu do svoje njive ili imanja. Dakle, urušava im se egzistencija.

Da li je ovo još jedan perfidan plan Albanaca da i ono malo Srba koje je ostalo da živi na Kosovu nateraju da odu?

Dejan Mirović, profesor međunarodnog prava iz Kosovske Mitrovice, veruje da jeste. Jedan od problema jeste i u samom Briselskom sporazumu, jer u njemu nema odeljka koji bi se bavio imovinom.

„Oni (Albanci) koriste to kako bi ostvarili svoje ciljeve koji su opštepoznati — sprečavanje povratka Srba na Kosmet i proterivanje ono malo ljudi koje je ostalo, pre svega južno od Ibra“, navodi Mirović.

Američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka“, koji izvodi sve radove ove vrste na Kosovu, do sada je zaradio oko 560 miliona evra, a to su pare koje premašuju kosovski budžet, pa je veliko pitanje ko sve to u stvari plaća.

A evo i kako su srpske sredine ispresecane novim putevima na Kosovu: U neposrednoj blizini sela Ugljare kod Kosova Polja izgrađena je glavna saobraćajna petlja koja povezuje tri putna pravca — Niš, Skoplje i Tiranu. Petlja povezuje novi auto-put koji od Niša ide za Albaniju, odnosno luku Drač, sa novim putem za Skoplje, koji prolazi kroz najveću žitnicu na Kosmetu — Široko Polje.

Projekat za magistralni put Priština-Skoplje i Priština-Prizren tik je uz gračaničke enklave, u kojima živi oko 20 hiljada Srba. Oko svih tih sela nalazi se srpska zemlja do koje sada Srbi ne mogu da dođu da je obrađuju, jer su im presečeni „sigurni putevi“. Drugim rečima, zbog nebezbednosti, jer bi do svoje njive morali da idu kroz albansku sredinu, sve više njih odustaje od obrađivanja zemlje, pa sve više prodaju imanja i odlaze sa Kosova.