Odgovor Nemca našim privrednicima: Svako ide gde mu je bolje

Zrenjaninskim privrednicima ne odgovaraju dobre zarade radnika koje nemačka kompanija "Drekslmajer” daje svojim zaposlenima.

Izvor: Dnevnik
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

-- Preduzetnici se bune: Idu nam radnici zbog njihovih većih plata

- "Nisu njima plate visoke, nego kod vas skandalozno niske"

Tvrde da ih zbog toga radnici masovno napuštaju pa se dešava da bukvalno preko noći ostaju bez čitave smene.

Direktor nemačke kompanije "Drekslmajer” Mihael Vagner objašnjava da je upoznat s problemom zrenjaninskih privrednika jer mu se njih nekoliko javljalo, ali da je u tu fabriku, koja već zapošljava 5.000 ljudi, uvek dobrodošao kvalitetan radnik.

Uz to, napominje, tržište rada je slobodno i svaki radnik može da ide tamo gde smatra da mu je bolje.

Po oceni Zrenjaninskog socijalnog foruma, pojedini zrenjaninski preduzetnici negoduju zbog visine zarada koje radnicima isplaćuju Nemci, i navode da ih zbog većih plata napušta sve veći broj zaposlenih. Tvrdi da, s obzirom na uslove i intenzitet rada, plate u "Drekslmajeru” nisu uopšte visoke, nego su plate u drugim preduzećima "skandalozno niske”.

Tačno je da je "Dreksmajer” dobio državne subvencije za radna mesta, kao što su ih dobili i mnogi drugi strani investitori koji su ovde došli od 2006. godine, ali iz Vladine Uredbe jasno je da država njima garantuje minimalnu zaradu plus 20 odsto. Sve što od kompanije radnici "dobiju” pride, ide iz džepa gazde. Dakle, mogu i strane kompanije, kao što to čine mnoge naše, da radnicima isplaćuju minimalnu zaradu i 20 procenata više od toga, ali se deo njih odlučuje da visokim platama dođe do kvalitetnih radnika. Pošto se priča o visini plata u svakom mestu brzo širi, dobri i kvalitetni radnici zarad punijeg yepa prelaze na druga radna mesta jer je prošlo vreme vezivanja za samo jednu firmu, a pogotovo za one koje su bile državne.

Minimalna zarada, na koju se najčešće odlučuju naši poslodavci, a koju prima oko 350.000 radnika u Srbiji, trebalo bi da bude izuzetak, nikako ne sme biti pravilo, ali većina gazda ga primenjuje i svojim radnicima mesečno, od početka ove godine, isplaćuje 24.822 dinara. Jasno je da se s 24.822 dinara ne može sastaviti početak i kraj meseca. Jer, činjenica je da čak ni povećanje minimalne cene rada od oko deset odsto u ovoj godini ni blizu ne može pokriti ni troškove minimalne potrošačke korpe, a kamoli prosečne od oko 70.000 dinara. Drugim rečima, minimalac pokriva tek oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe, što je pokazatelj životnog standarda velikoj broja radnika koji ga primaju.

Zrenjaninski privrednici tvrde da njima ne smetaju veće plate u nekim, pogotovo, stranim kompanijama, već činjenica da one u Srbiji posluju uz državne subvencije za svako radno mesto. To ih, kako tvrde, čini privilegovanim u odnosu na domaće privrednike koji od države ništa ne dobijaju, a svakog meseca treba da plate zaposlene. Kada je već tako, onda računica domaćih privrednika koji posluju bez subvencija pokazuje da radnici nikako ne mogu dobiti platu koju im isplaćuju strane kompanije, podseća Dnevnik.

strana 1 od 264 idi na stranu