Inflacija niža od očekivanja, u Srbiju stiže 2,6 mlrd. EUR

NBS očekuje da će inflacija u ovoj godini ostati niska i stabilna bliže donjoj granici, koja iznosi 1,5 odsto.

"Približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto očekujemo u drugoj polovini 2019. godine, a potom stabilno kretanje oko te vrednosti do kraja perioda projekcije, odnosno u naredne dve godine", rekla je guvrener NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji.

Podsetivši da je u aprilu rast potrošačkih cena iznosio 1,1 odsto na godišnjem nivou, a bazna inflacija 0,8 procenata, guverner je objasnila da je to pre svega posledica niže uporedne baze, odnosno "izlaska jednokratnih poskupljenja pojedinih proizvoda i usluga s početka 2017. iz obračuna medjugodišnje inflacije".

Pored toga, na veće usporavanje inflacije su uticale i niže uvozne cene od očekivanih, kao i niski troškovi u proizvodnji hrane.

"Koristićemo sve naše instrumente kako bi inflacija u srednjem roku ostala niska i stabilna. Smatram da je to, uz očuvanje finansijske stabilnosti, najbolji način na koji centralna banka doprinosi održivom privrednom rastu i jačanju otpornosti na izazove iz okruženja", poručila je guverner.

U osvrtu na ekonomska kretanja u dosadašnjem toku godine, Tabaković je navela da su ona bila povoljna i da se takav trend očekuje i u ostatku godine, a posebno je istakla rast bruto domaćeg proizvoda, koji je, prema preliminarnim statističkim podacima, u prvom kvartalu iznosio 4,5 procenata međugodišnje.

"Cenimo da su mere ekonomske politike dobro odmerene i da su stvorile osnovu za održivo ubrzanje rasta BDP-a od oko 3,5 odsto u ovoj i u 2019. godini, ali smatramo i da postoje osnove da bi rast ove godine mogao biti i brži", dodala je Tabaković.

Prema njenim rečima, u prvom tromesečju su nastavljena i pozitivna fiskalna kretanja uz suficit budžeta od 0,4 odsto BDP-a, u uslovima ubrzanja privrednog rasta i veće profitabilnosti privrede, pozitivnih tendencija na tržištu rada i veće efikasnosti naplate poreza.

Kada je reč o ekonomskim odnosima sa inostranstvom, tekući deficit je smanjen za 6,3 procenta međugodišnje, pri čemu se beleži dvocifreni rast kako izvoza, tako i uvoza.

Tabaković je dodala da je rast uvoza, između ostalog, podstaknut skokom stranih direktnih investicija u našu privredu usled čega su povećane potrebe preduzeća za uvozom opreme i repromaterijala.

"I dalje se beleži visok neto priliv stranih direktnih investicija, koji je viši za oko 2,0 odsto međugodišnje, a koji je pojačan i neto prilivom po osnovu portfolio investicija. Procenjujemo da će neto priliv stranih direktnih investicija za celu godinu biti na nivou od oko 2,6 milijardi evra", rekla je Tabaković.

Ukoliko se rast ukupnih investicija u osnovne fondove (osnovna sredstva, gradjevinske objekte, i sl.) nastavi sličnom dinamikom u ostatku godine, NBS procenjuje da bi njihovo učešće u BDP-u dostiglo oko 22 procenta.

"Očekujemo da će puna pokrivenost tekućeg deficita dugoročnim eksternim izvorima finansiranja biti zadržana i u narednim godinama, što će podržati dinamičan rast izvoza u srednjem roku. Imajući to u vidu, naša ocena je da je Srbija ostala na putu smanjenja eksterne neravnoteže u srednjem roku", naglasila je.