"Trampove tarife su pregovaračka taktika"

Cilj je, smatra ona, da se druga strana primora na "dobrovoljno" smanjenje izvoza u SAD i otvaranje tržišta za američku robu.

"Ovo nije trgovački rat, ali može biti uvod u njega. No, pošto glavne trgovačke sile imaju druge jake adute, nije mnogo verovatno da će do njega doći jer se pregovori na operativnom nivou već vode i sve strane nastoje da do rešenja dođe", kaže Mitrović, koja je i rukovodilac Centra za studije Azije, u intervjuu za Magazin Biznis.

Ocenjuje da je Tramp posegao za različitim merama ekonomskog nacionalizma, poput podizanja uvoznih carina, u nastojanju da vrati radna mesta u SAD, poveća rast realne ekonomije i uposlenosti, što su i bila obećanja u njegovoj predizbornoj kampanji.

"Veoma je važno da razumemo da je cilj ovih mera da se trgovinski partneri nateraju na meru ''dobrovoljnog smanjenja izvoza'' u SAD i da je ovo pregovaračka taktika američkog predsednika, koju je Vašington uspešno koristio 70-ih i 80-ih godina protiv Japana, koji je tada imao velike suficite u trgovini robom sa SAD", navodi Mitrović.

Američki predsednik, prema njenim rečima, smatra da postojeći međunarodni trgovinski sistem ne podstiče tehnološki napredak i uravnoteženu razmenu jer "nagrađuje" one koji kradu tehnologiju i koriste otvorenost američkog i drugih tržišta, dok svoja drže nedovoljno otvorenim.

"Zato je on uzeo u svoje ruke da ''popravi'' taj sistem, tako što će se povući iz nekih multilateralnih aranžmana, ponovo ispregovarati neke druge multilateralne ili bilateralne sporazume, poput onog sa Republikom Korejom", objašnjava ona.

Dodaje, međutim, da je problem što se time urušavaju decenijama građene institucije koje regulišu oblast međunarodne trgovine, poput Svetske trgovinske organizacije i sam poredak, kome su SAD ugradile kamen temeljac i u kome kao najveća ekonomija sveta imaju posebno važnu ulogu.

Mitrović ističe da se Kina posebno našla na udaru zbog ogromnog trgovinskog suficita u robnoj razmeni sa SAD, koji je 2017. iznosio oko 375 milijardi dolara, i zbog navodne krađe intelektualne svojine "prinudnim prenosom tehnologije" stranih firmi koje posluju na njenoj teritoriji, koja, po američkim podacima, košta SAD između 225 i 600 milijardi dolara godišnje.

"Kina izuzetno brine SAD, ali i druge ekonomske i političke sile, zbog svoje strategije ''Made in China 2025". Osim što SAD, naravno, ne žele da prepuste mesto prve globalne tehnološke supersile, problem je u načinu na koji Kina navodno sprovodi ovu strategiju tehnološkog unapređenja svoje ekonomije sa ciljem da je transformiše u haj-tek ekonomiju, po ugledu na nemački plan ''Industrija 4.0'', u kojoj će dominirati IT, robotika, veštačka inteligencija, samovozeća vozila, telekomunikacije, pa i kvantni kompjuteri", navodi sagovornica Magazina Biznis.

Smatra da američke uvozne svakako pogađaju Kinu, ali ni približno toliko koliko konkurente iz EU, Koreje ili Japana, kao i da će "na kraju lanca, američki potrošači plaćati skuplju uvoznu, ali i svu domaću robu koja će se od sada praviti od skupljih komponenti".

Što se Srbije tiče, ne očekuje dramatične posledice, ali ne isključuje pritiske iz Brisela s obzirom na to da je vlasnik železare u Smederevu kineska kompanija.

"Mi smo zanemarljivo mali proizvođač čelika i u evropskim razmerama, a još više u globalnim. Dodatno, izvoz skromnih ostataka našeg negdašnjeg metalskog kompleksa je lociran na region. No, kako je vlasnik naše čeličane kineska firma i kako u osećanju nemoći Brisel, odnosno Nemačka iza Eurofera, ne mogu mnogo protiv kineskih proizvođača, ono što mogu jeste da nastave da istražuju i da nas politički pritiskaju", kaže profesorka Dragana Mitrović.