Hrvati u BG: Biće sa 40 na 120 km/h

Beograd -- Srbija i Hrvatska potpisaće u Beogradu protokol o rekonstrukciji pruge Beograd - Zagreb duge 412 kilometara, na Koridoru 10.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je ranije da će delegacija Hrvatske, sa hrvatskim ministrom mora, prometa i infrastrukture Olegom Butkovićem na čelu, doći u Beograd 9. marta.

Predsednici Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović su u februaru u Zagrebu razgovarali o rekonstrukciji te pruge, nakon čega su resorna ministarstva dogovorila potpisivanje protokola.

"Tokom posete 9. marta razgovaraćemo i potpisati protokol o rekonstrukciji pruge, koji predviđa da Srbija i Hrvatska zajedno konkurišu kod EU fondova za izradu projektno tehničke dokumentacije", kazala je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, velika delegacija Hrvatske će zajedno sa našom delegacijom razgovarati i o projektima zemalja Zapadnog Balkana, bilateralnim odnosima Srbije i Hrvatske u želeničkom, putnom i vazdušnom saobraćaju.

"Očekujem dobar sastanak i da će nakon toga naši saradnici nastaviti dalji rad", najavila je Mihajlović.

U tom ministarstvu kažu da je infrastrukturno povezivanje najbolji način da se ceo region brže razvija i da se prevaziđu problemi iz prošlosti.

Takođe, planirano je da se ove godine radi na pripremi projektno-tehničke dokumentacije, a radovi bi mogli da počnu tek 2019. godine.

Vozom se od Beograda do Zagreba sada putuje oko sedam sati.

Deo pruge kroz Srbiju je dug 116 km i prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su dostavljeni Tanjugu, planirana je rekonstrukcija oba koloseka na celoj deonici Golubinci - Šid, odnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida.

Za rekonstrukciju pruge na teritoriji Srbije biće potrebno oko 250 miliona evra, na teritoriji Hrvatske nešto više.

U Infrastrukturi železnice Srbije je ranije rečeno Tanjugu da je pruga Beograd - Zagreb kroz Srbiju dvokolosečna, elektrificirana i projektovana za brzine od 120 km na sat.

Levi kolosek iz pravca Beograda ka Šidu je u boljem stanju i brzina vozova od Batajnice do Šida je oko 100 km na sat.

Sa druge strane, deonica od Beograda do Batajnice je u nešto lošijem stanju i na njoj se vozovi kreću brzinom između 40 i 80 km na sat.

Takođe, desni kolosek iz pravca Beograda ka Šidu, na deonici od Rume do Šida, u lošijem je stanju i na deonici Ruma - Šid od 60 km, brzina vozova je između 30 i 50 km na sat.

Deonica Beograd - Stara Pazova u dužini od 34,5 km biće modernizovana u okviru izgradnje pruge za velike brzine Beograd - Subotica - Budimpešta sredstvima kineskog kredita.

Na levom koloseku od Stare Pazove do Šida brzina vozova je sada 100 km na sat i potrebne su manje rekonstrukcije da bi se podigla na 120 km na sat.

Na desnom koloseku, između Rume i Šida, neophodno je rekonstruisati celokupan gornji stroj pruge.

To podrazumeva zamenu šina, pragova, kolosečnog pribora i rešetke, tucanika i skretnica.

Takođe, neophodne su i manje rekonstrukcije na deonici Stara Pazova - Ruma.

Celokupna rekonstrukcija tih deonica treba da omogući da brzina vozova i na desnom koloseku bude 120 km na sat.

U Infrastrukturi železnice Srbije podsećaju da je pruga Ruma - Golubinci od 17,9 km, na međunarodnoj železničkoj magistrali Beograd - Šid - Zagreb, rekonstruisana i modernizovana sredstvima ruskog kredita 2015. godine.

Vrednost radova je iznosila 12,9 miliona dolara, a nakon rekonstrukcije pruga je osposobljena za brzine od 120 km sat.

Predsednik Vučić je tokom posete Hrvatskoj rekao da bi ta pruga revitalizacijom konačno mogla postati najbolja saobraćajnica u regionu i to ne samo za putnički saobraćaj.

"Time neće dobiti samo Srbija, već i Hrvatska, jer ako nema revitalizacije pruge, železnički saobarćaj bi se završavao u Zagrebu, a ovako bi imali najdirektniju vezu sa celom jugoistočnom Evropom", rekao je on u Zagrebu.

Vesti

strana 1 od 9640 idi na stranu